Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Канини успјеси представљају један од највећих догађаја у
црногорској култури двадесетог вијека уопште. Притом мислим на
Републичку и Савезну награду листа „Борба“ коју је она добила за
Хотел „Подгорица“, са напоменом какву је судбину то дјело послије
доживјело.
А када једно врхунско дјело доживи такву судбину, питање је
шта се све може десити преосталима. То је макар за мене једна од
најнеугоднијих порука која се добронамјерно и упозоравајуће шаље
овом књигом. У књизи коју вечерас промовишемо не налази се само
вапај и протест против захукталог скрнављења значајних
архитектонских дјела, него и оштра реакција на све појаве које су
негативне у нашем простору. Ова књига упорно опомиње нашу
савјест, указујући на недостатак самокритике и присуства
безобзирног рушилачког нагона и одсуства самопоштовања.
Не заборавимо да је колега Андрија био увијек на „првој
линији фронта“, указујући на посљедице рушења Хотела „Црна
Гора“, Кина „Култура“, Хотела „Подгорица“ итд. Нажалост, у тим
напорима често је био усамљен, што се у случају Хотела
„Подгорица“ није поновило. Ова књига представља захвалност и
подстрек групи младих архитеката „Кана“ који су својим
активностима показали да је цивилизована, али учинковита, побуна и
овдје могућа. Овом књигом демонстрирано је као принцип изузетно
колегијално чојство. Колега Маркуш се ама баш ничим не бори за
себе већ за опште културно добро, значај колега стваралаца и
њихових дела.
Арх. Александар Ашанин:
Ја бих у име групе „Кана“ захвалио колеги Маркушу на позиву
да учествујемо у промоцији његове књиге и да будемо дио омажа
Светлани Кани Радевић. Ове године се навршава 80 година од њеног
рођења. Нажалост, дјела која нам је оставила, која су у рангу најуспјелијих
остварења европске архитектуре и за која смо сами криви
што нису довољно промовисана, у таквом су стању да се тиме као
друштво, као заједница, не можемо поносити(...)
Књига је врло јасно структурирана. Имате прву - „свијетлу“
122