Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Сигуран сам да је Свети Василије Острошки Чудотворац знао за ту
тешку одлуку и помогао. У Манастир стижу јаке машине које су
једино и могле да изведу то усијецање од 17 м тако ефикасно и
квалитетно. Ископани делови од стена коришћени су за поравнање
терена и израду паркинг простора, а много тога је на одговарајући
начин обрађено и уграђено и у самом објекту. Нови објекат са новим
функцијама, управно постављен на Ловћен није угрозио општу
вредност Манастира нити је нарушио његов изузетан и изванредан
склоп. И даље је задржана карактеристична лонгитудиналност
манастирског комплекса у правцу изохипси исток–запад, одмах уз
Ловћен, и са два реда простора који каскадно прате падови, задржано
је ритмично истицање маса и просторних зидних површина са
груписаним отворима и са три волта, свода, на фасади доњег реда.
Правило налаже, када се интервенише на постојећем објекту и богати
новим садржајем, новим објектима, посебно на овако осетљивим
комплексима, манастирском комплексу, да додата архитектура
сједињена са постојећом, треба и мора да опише време и место и да
при томе тежи ка непролазности. Свјетски архитекта, Френк Лојд
Рајт, изрекао је истину: „Све фине архитектонске вредности су и
људске вредности, или у противном нису лепе“. У томе је Манастир
Свете Тројице у Стањевићима био и остао категорија архитектонског
дела ван категорије.
Модераторка Јевгенија Јешкина Ковачевић (из књиге „Сакрална
архитектура...“): „На Капели скоро природно настали су
процепи међу млазовима кроз које пролази сабласна свјетлост као
чинилац и свједок распршеног дизања објекта у простор. Контура
објекта својеврсни је електрокардиографски графикон, линија
живота, а не равна линија смрти. Са мноштвом асоцијација Капела је,
рекли бисмо, у форми неког непознатог организма за који очекујемо,
у случају да не знамо да је то грађевински објекат, да ће се покренути
да негде оде.“ Реч има архитекта Слободан Малдини.
Арх. Слободан Малдини: Архитекта Слободан Драговић је
несвакидашњи архитекта. Он спада у ону групу малобројних који су
спремни да се суоче са свеколиким проблемима, несвакидашњим, а
да из њих изађу као победници. Драговић је радо прихватио да
138