Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

издржало је и многе промене, и смене у архитектури, и данас је
актуелна архитектура. Особена је и језгровита. Посведочила је својим
квалитетом и мноштво асоцијација да се у архитектури могу срести и
објекти мале величине са оствареним високим дометима. Особеност
Манастира у Стањевићима има своју посебност која је од архитекте
Драговића захтевала и посебан приступ. Потребно је било да
Манастир настави и после интервенција да живи, у свом идентитету,
помирљиво са наступајућим временом. Хроника пројектовања,
грађења, и обнављања Манастира говори да се водило рачуна како би
се он обновио, а да се Манастир задржи, како аутор написа, у нашој
меморији. Манастир је подигнут 1338. године, Митрополије
црногорско-приморске Српске православне цркве. Налази се поред
села Побори, у рејону општине Будва, на 600 м надморске висине.
Поред своје велелепне архитектуре, он се издваја и својим ликовним
и уметничким карактеристикама. Обнова Манастира започета је 1994.
године благословом митрополита Амфилохија, а обнову је започео
монах, отац Димитрије, уз консултације и присуство архитекте Петра
Тодоровића. Пројекат обнове манастира урадио је Завод за изградњу
Будве. Аутор архитекта Вања Кузњецов допројектује га пошто је
затечено стање делом сачувано. Извођење радова трајало је до 1998.
године, а реализовали су га архитекта Иво Јовановић и грађевински
инжењер Радован Радовић. Делимичним допунама, по пројекту
архитекте Душана Станојевића, изведена је купола са капелом Светог
Петра Цетињског и видиковац 2018. године. За завршетак осталих,
веома обимних и захтевних радова, на манастирском комплексу, и за
пројектовање нових садржаја од 1998. до 2018. године до чина
освећења, ангажован је архитекта Слободан Драговић који и
руководи комплетним извођењем радова. Поштујући све урађено, са
учињеним одређеним корекцијама и интервенцијама, у односу на
затечено, али и због нових функционалних захтева Драговић својим
пројектом знатно побољшава функционалност целина, а линијом
кретања и по хоризонтали и по вертикали, омогућава у склопу
повољније и самосталније њихово функционисање. Аутор већ у
пројекту показује изузетну храброст, рекао бих, пре свега смелост,
када се одлучује, ради проширења манастирског комплекса, да
великим усеком у стеновити Ловћен омогући додатно проширење.
Показало се да је та замисао била најлогичнија и најисправнија.
137