Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

су среле два бесмртника, један је морао да умре, а други споменик да
му гради. Тебе су у подрум смјестили, а горе су другог Његоша од
мермера направили. Главу је под теретом једноглавог орла сагнуо,
намјестио му се да чучне... пернати створ доминира, а не крст и перо,
твоја обиљежја.
Андрија Маркуш: Капела је, у ствари, божја суза, коју си заслужио.
Бог даје и узима, па ће капела поново добити прилику да капне на
мјесто порушеног контејнера. До тада, до даљег, Ловћен ће да буде
Мештровићу отац, а Његошу очух.
Хвала свима! Можете постављати питања.
Пјесник Чедо Ковачевић (из књиге А. Маркуша): Када је рушена
капела како би се, како сте Ви рекли, поставио контејнер, група
радника је изведена и добили су задатак да то руше. Међутим, био је
један међу нашим људима који је био муслиманске вјероисповијести
и који је одбио то да ради. Невјероватни смо ми, па бих хтио да чујем
колико је истине о томе која је допрла до мене?
Андрија Маркуш: Узмимо да ми нијесмо били савременици, већ као
да је прошло два вијека, као када се расправља да ли је било истраге
потурица... Ми смо свједоци тог времена и овдје имамо историчара
академика Зорана Лакића, и он зна како приче настају, како легенде
настају. Аутентичне приче такве природе не могу да се измисле,
премного би то било. То се десило. Тај човјек исламске
вјероисповијести нама је одржао лекцију за сва времена. Има ли већег
апсурда? Колико смо ми овдје одржали вечери и предавања у част
200 година Његошевог рођења, колико се још тога ради по Црној
Гори, сви су као за Његоша, а има ли веће срамоте од те да његова
обурдана црква на Ивановим коритима чека и моли васкрсење? Ово
камење на Ивановим коритима је та капела. То је период који није
толико близак стаљинистичком периоду, кад су они посмртне остатке
својих непријатеља уклањали да их нико не може наћи. Да су се тако
однијели према Његошу, па да и те остатке капеле уклоне, можда би
и био неки проблем, али то камење, та црква... она сама говори и она
74