Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

ци Маркуш), одбио је да исплати, након чега је позвао полицију да
насилно уђе у посјед.
Овакав став и смјелост (примјењивано и код других) нијесу
давали наду да се у догледно вријеме може ишта више институцијално
урадити. На примјер, градоначелник се толико осмјелио, за случај
нашег комшије – такође старосједиоца, не прихватајући пресуду
Уставног суда, да ју је назвао волшебном; да је слободни умјетник а
не хирург па и да му „стилско изражавање“ толеришемо. Све је то
чинио подржан од партнера уско повезаних, због чега му се за много
случајева данас суди.
Тако за љуту рану, љуту траву потражио сам на јавној сцени
перформанс-протестом са легитимитетом а) да не тражим ниша више
од оног што ми је од оца остало б) да је перформанс на мојем земљишту
и б) да је истовремено и испод балкона премијера Игора Лукшића,
са којег будним оком гледа шта се дешава у овој држави.
На представљеном простору постављен је повећи блок стиропора
са великом шумском шегом преко њега да се исти пререже, у
позицији да тај стиропор спаја на једној страну „Владу“ (тако исписано)
а на другој „Народ“. Одмах ту уз блок стиропора, са друге стране
улице, видљиво са наспрамног Лукшићевог балкона, отворили смо
фото-изложбу „чуда невиђених“ која су се десила у организацији појединих
подгоричких властодржаца, акцентом на појединачна профитирања.
(Премијер Игор Лукшић са два тјелохранитеља излази из
оближњег улаза зграде гдје му је стан до којег му прилаз иде преко
неплаћене имовине Андрије Маркуша. Он, идући негдје, успут придружује
се окупљенима поред којих је морао проћи, ваљда и посебно
заинтересован што је перформанс-протест везан и за његово име, тако
најављен у средствима информисања. Прима га Андрија Маркуш)
40