Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

оформљени су и стопљени у једно унутрашњи и спољњи простори,
надовезани лелујавим контурама, у изгледу пламена коју смирују
геометризовани облици. Не зна се да ли су квалитетнији наткрити
простори са кулама или они са небеским плаветнилом. Разуђене куле
не доживљавају се озиданим, но рођеним, а потом нараслим
генетским устројством, чији се ДНК за читав објекат не испитује,
него се одмах види, гдје се не занемарује ни класичан начин
идентификације путем отисака, који прелазе са једног пирга на други,
као да су сијамски повезани.“
Проф. др Радмило Маројевић:
Изузетно ми је задовољство што могу да поздравим све вас и
нашег госта из Подгорице, из Момишића, Андрију Маркуша, који није
само архитекта него и савјест ове епохе, и пјесник, и утемељивач једне
визионарске концепције науке и умјетности. Видимо да ова књига
„Светиње“ има широк спектар значења. Црна Гора, свакако из разлога
које је историја донијела, чува три изузетне светиње које се сада налазе
у Црног Гори, иако разједињене: то је частица Часног крста, то је
икона, једна од најстаријих, ако не и најстарија у хришћанству, тада
још нераздијељеном, и имамо још поред Часног крста свакако и
крштење Исуса Христа. Али то је само повод да се проговори и о
другим светињама, како оним које се тичу храмова у Црној Гори и
Храма Василија Блаженог у Москви тако наравно и светиња народних,
како би рекао Његош јер је част народа, заправо и светиња народна,
како пјесник „Горског вијенца“ и „Луче микрокозма“ каже. На овај
начин Андрија Маркуш, који је примарно архитекта, али у својој
суштини пјесник, повезује неколико равни умјетности, али повезује са
умјетношћу и науку.
Недавно у Подгорици имао сам прилику да говорим и о једној
изузетној књизи Андрије Маркуша, „Језик на сломиврату“, која је у
Матици српској у Подгорици била промовисана. Андрија Маркуш
промишља судбину српства у разним аспектима. Међу њима разматра
и судбину српског језика у Црној Гори, па тако и тај наслов „Језик на
сломиврату“. То је једна сатирична поема од 32 пјевања. Проговара
пјесник, архитекта, умјетник, савјест епохе о ономе што се дешава у
Црној Гори и са свима нама.
106