Knjiga "ARHITEKTURA, SKULPTURA, POEZIJA. Promocije, razgovori, predavanja"

Проф. др Драган Копривица:
Част ми је из више разлога да говорим на овој вечери, посебно
након стручне ријечи проф. Радмила Маројевића. Част и задовољство
је да можемо вечерас поздравити и представнике Руске амбасаде у
Црној Гори, бројне пјеснике које овдје видим. Дозволите да
поздравим и Милицу Краљ. Такође ми је велико задовољство и
потврда вриједности овога скупа и ове теме што је на причи о
Пушкину са нама и највећи савремени пјесник Црне Горе Ранко
Јововић. Када говоримо о Пушкину дозволите ми да на почетку
направим једну истиниту дигресију. Прије 10-15 година сам се
задесио у Њујорку и као Балканац жељан сваке информације отрчао
сам у Њујоршку филхармонију да видим шта се тамо игра. Истину
вам говорим и вјерујем да ми вјерујете. На афиши на улазу у оперу
пише: Опера Евгеније Оњегин. Дакле, усред Њујорка, у 20. вијеку
играју по либрету романа у стиху Пушкина. Увјерен сам да су водећи
балетски умјетници били Руси. За Пушкина се може рећи да је
пјесник прекретнице у руској поезији, да је до њега сваки пјесник
морао да чита стране узоре да би нешто научио а од Пушкина сви
руски пјесници су могли по први пут да се угледају на свог
аутохтоног руског пјесника.
Опет једна дигресија какав је Пушкин био као човјек: Ми сви
пјесници чувамо као зјеницу ока свога неке посебне идеје у којима
можемо да дамо највише. Пушкин је као млађега брата чувао Гогоља.
Пратио је његове искораке, и Гогољу дао двије теме за два највећа
дјела Гогоља за ,,Мртве душе“ и ,,Ревизора“ и малтене му наредио да
мора да обради те тренутке.
Касније се руска реалистичка школа зове Гогољевим правцем
али сам сигуран да не би било таквога Гогоља да није било Пушкина.
Маркуш овом поемом прави диван обол, један пјеснички
данак од свега срца Пушкину, желећи да приближи свакодневном
времену и обичном читаоцу Пушкина, његову биографију и дјела.
Овдје није у питању романсирана већ опоетизована биографија, јер је
Маркуш као приљежан и озбиљан пјесник пажљиво проучио сваки
податак, и онда је направио поетску причу о Пушкиновој личности,
161