Haled Hoseini-A planine su odjekivale

EB: Šta se dogodilo s njom?
NW: Oh, umrla je. Kad su nacisti došli u Pariz.
Nisu je ubili. Ubili su Agnes. Moja majka je
umrla od upale pluća. Otac mi nije rekao sve
dok saveznici nisu oslobodili Pariz, ali dotad
sam znala. Jednostavno sam znala.
EB: To mora da je bilo teško.
NW: Bilo je razorno. Voljela sam majku.
Namjeravala sam da živim s njom u Francuskoj
poslije rata.
EB: Pretpostavljam da to znači da se vi i otac
niste slagali.
NW: Bilo je nesuglasica među nama. Svađali
smo se. Prilično, što je bilo novo za njega. Nije
bio navikao da mu neko odgovara, a zasigurno
ne žena. Svađali smo se oko moje odjeće,
izlazaka, onog što sam govorila, kome sam
govorila. Postala sam odvažna i nemirna, a on
još skromniji i ozbiljniji. Postali smo prirodni
neprijatelji.
Kikoće se, i zateže čvor marame na potiljku.
NW: A onda sam počela da se zaljubljujem.
Često očajnički i, na očev užas, u pogrešne
muškarce. Jednom u sobaricinog sina, drugi put
u nekog sitnog državnog službenika koji je
obavljao neke poslove za mog oca. Ludo
odvažne, tvrdoglave strasti, sve osuđene na
propast od početka. Organizovala sam tajne
sastanke i bježala od kuće i, naravno, neko bi
obavijestio mog oca da sam viđena na ulici.
Rekli bi mu da sam neobuzdana - uvijek su
tako govorili - “neobuzdana”. Ili bi rekli da
“pokazujem” sebe. Otac bi odmah poslao
nekog da me potraži i dovede kući.
Zaključavao bi me. Danima. Govorio bi, s
Cro Warez - Bosna United
176