Haled Hoseini-A planine su odjekivale

Okreće se i otvara ladicu kuhinjskog ormarića. Vadi
sunčane naočale s četvrtastim staklima. Za trenutak razmišljam.
Onda se sjetim. Pomračenje.
“Ah, naravno.”
“Prvo sam mislila da ga samo posmatramo kroz rupicu.
Ali onda je Odie rekla da dolaziš. A ja sam rekla: ‘Pa, hajde da
onda to uradimo sa stilom.’”
Malo smo razgovarali o pomračenju koje bi trebalo da se
dogodi sutradan. Thalia kaže da će početi ujutro i završiti se oko
podneva. Provjeravala je vremensku prognozu i laknulo joj je
kad je vidjela da iznad ostrva nebo neće biti oblačno. Pita me
želim li još jaja, a ja kažem da, a ona mi priča o novom internet
kafeu koji je otvoren na mjestu stare zalagaonice gospodina
Roussosa.
“Vidio sam fotografije”, kažem. “Na spratu. A i članak.”
Dlanom briše mrvice hljeba sa stola, baca ih preko ramena
u sudoper, bez gledanja. “Ah, to je bilo lako. Mislim, skeniranje
i snimanje. Teži dio bio je da se slože po zemljama. Morala sam
sjesti i dokučiti sama, jer nisi slao bilješke, samo fotografije.
Bila je veoma odlučna u vezi s tim, sve se moralo složiti po
zemljama. Moralo je biti tako. Insistirala je na tome.”
“Ko?”
Uzdahnula je. “’Ko?’, pita on. Odie. Ko drugi?”
“To je bila njena zamisao?”
“I članak. Ona ga je pronašla na internetu.”
“Mama je tražila na internetu?”, pitam.
“Nije trebalo da joj pokazujem. Sad više ne prestaje.”
Zakikoće se. “Provjerava te svakog dana. Kunem se. Imaš
internetskog uhodu, Markose Varvarise.”
Cro Warez - Bosna United
Mama silazi u prizemlje malo poslije podneva. Obučena je
u tamnoplavu kućnu haljinu i čupave papuče koje sam već
omrznuo. Izgleda kao da se počešljala. Osjećam olakšanje kad
vidim da se naizgled normalno kreće dok silazi niz stepenice,
dok širi ruke prema meni, smiješi mi se pospano.
285