Haled Hoseini-A planine su odjekivale

Sedam uvečer u Grčkoj.
Pozovi majku. Glupane jedan.
Ako namjeravam da večeras zovem mamu, ne mogu više
odlagati. Sjećam se da je Thalia napisala u jednom e--mailu da
mama sve ranije ide na spavanje. Duboko udi-šem i pripremam
se. Uzimam slušalicu i okrećem broj.
Upoznao sam Thaliju u ljeto 1967, kad sam imao dvanaest
godina. Ona i njena majka, Madaline, došle su na Tinos da
posjete mamu i mene. Mama, koja se zove Odelia, rekla je da su
prošle godine - petnaest, da budemo precizni - otkako su se ona i
njena prijateljica Madaline posljednji put vidjele. Madaline je
napustila ostrvo kad je imala sedamnaest godina i otišla u Atinu,
kako bi postala, makar nakratko, glumica skromnog uspjeha.
“Nisam se iznenadila”, rekla je mama, “kad sam č ula da
glumi. Zbog njenog izgleda. Svi su oduvijek bili oduševljeni
njom. Vidjet ćeš i sam kad je upoznaš.” Pitao sam mamu zašto
je nikad nije pominjala.
“Nisam? Jesi li siguran?”
“Siguran sam.”
“Mogla sam se zakleti da jesam.” Zatim je dodala:
“Njena kćerka, Thalia. Moraš biti pažljiv prema njoj, jer je
imala nesreću. Pas ju je ujeo. Ima ožiljak.” Mama nije želela
ništa više reći, a ja sam znao da ne treba da navaljujem. Ali to
otkriće me je zainteresovalo mnogo više od Madelinine prošlosti
na filmu i pozornici, moja radoznalost bila je podstaknuta
sumnjom da je taj ožiljak i veliki i vidljiv, jer je prema
djevojčici trebalo biti posebno pažljiv. S morbidnom
nestrpljivošću, radovao sam se da vidim uživo taj ožiljak.
“Madaline i ja smo se č esto družile kad smo bile male”,
rekla je mama. Odmah su postale nerazdvojne prijateljice.
Držale su se za ruke ispod stola na časovima, ili na odmorima, u
crkvi, ili dok su šetale poljima ječma. Zaklele su se da će ostati
sestre doživotno. Obećale su da ć e ž ivjeti jedna pokraj druge,
čak i pošto se udaju. Živjet će u komšiluku, a ako jedan ili drugi
Cro Warez - Bosna United
235