Cvijet sa raskršća - Antun Gustav Matoš

Antun Gustav Matoš: Odabrane pripovijetke- Ništa, ništa. Sjedite! Došao sam k vama kao prijatelj. Ta što dođavola imate na tim...Šokicama te bježite noću iz kasarne?- Da dolaze k meni kao k vama...- 's Maul halten! (Jezik za zube!) - dreknu komandant, premda bi dao petaču, da se mogaonasmijati. Bacio ga, lola, iz koncepta.- Vidim, vidim, na žalost, da ste bez pardona izgubljeni. No ja ću vam ovoga puta oprostiti:imat ćete samo mjesec dana Kasernarrest (da ne smije nikuda iz vojarne)... Na častvam i razderani mundir. Javite se manipulantu u kancelariji, pa neka vam da nov, pa gamožete dati krojaču da ga kicoški prekroji. Nećete više u staju, već ćete pomagati kao pisar.Samo izjutra do devet sati dresirat ćete remontu koju sam juče kupio. Imate li duhana?- Nemam.- Ne lažite, praštam unaprijed!- Pha... imam.I izvuče ispod daske omočić prosta duhana.- Zar vi pušite tako đubre? I to mi se zove plemićem! Ta, prije nekoliko dana poslao vamstari pedeset formata!Unukić odmahnu rukom kao da tjera muhe.- Ja i vi, da mi oprostite, gospodine ritmajstere, jedna smo i u tome bagra...Kapetan prasnu u smijeh. No brzo se uozbilji, okrenu se i strogo promrmlja:- Dakle, javite se naredniku, obucite se i dođite u moj stan.- Razumijem, gospodine ritmajstere!Pošto ga pusti dežurni kapral, Unukić najprije ode u kuhinju svome zemljaku i pobratimu,kuharu Majcenu, pa očisti sa pola »komisa« cijelu činiju pasulja sa kuhanom govedinom.Javi se Langeru, manipulantu naredniku, opere se i obuče. Onda ode po čizme paih stade čistiti, uzevši u usta duhana - da viks bude sjajniji, da se sve orilo po malomdvorištu sa patosom od kamena, koje okružavaše u četverouglu drvena zgrada. Svrši zatili časak pa ode u radionicu gdje mu pobratim čizmar ostruže nekakom škljocom dlake slica. Onda potrči preko zasebnih stepenica koje bijahu nadesno od ulaznog hodnika, ukomandantov stan. Ovaj viknu ćiricu, bivšeg konobara »Kod Košuta« u Kečkemetu, dadonese cigare, a Unukić zapali jednu iz učtivosti, namignuvši sasvim ozbiljno na koleguPištu.- Evo vam i časa vina, a ako vam prija...- Koješta...- Kažite Pišti da vas posluži.Za nekoliko trenutaka osta butelja pečujca prazna. A ćirica je to jedva dočekao, jer jeUnukić jednako na njega onako ozbiljno namigivao, te je siromah (a bijaše nasmješljiv odprirode) stao već dobijati grčeve, zagušujući smijeh.- Tako! - reče komandant koji se razvaganio na divančiću. - Jeste li se povratili? Ako jeste,otiđite u staju, javite se naredniku Vlahoviću pa pokušajte mog konja.- Hvala vam, gospodine ritmajstere!Salutira, okrete se kao zvrk, udari mamuzama kao tepsijama pa pup na vrata.11