Hrvatski filmski ljetopis, broj 56 (2008) - Hrvatski filmski savez

hfl_56-q6.qxp 2008-12-18 15:21 Page 44
STUDIJE
Dejan D. Markovi}
Ameri~ki road movie — opet na putu
»U pokret sve }e biti vra}eno,
i, u pokretu, sve }e biti razne{eno.«
Henry Bergson, Kreativna evolucija
Road movie jedan je od nekolicine `anrova koji su u izuzetno velikoj
meri povezani s ameri~kim na~inom `ivota, ba{ kao i, sasvim
prirodno, s ameri~kom kulturom. U svojim razli~itim inkarnacijama,
ovaj `anr donosi na ekran mitove i pri~e koje lako prepoznajemo
kao deo ameri~ke ikonografije. Road movie reflektuje op{tu kulturnu
psihozu da je sutra ne samo novi dan, ve} i da taj svesvrsishodni
ameri~ki put omogu}ava prolaz ka novom po~etku; osloba-
|anje od svih veza sa pro{lo{}u. Kalifornija je bila ta koja je oduvek
davala kredibilitet mitu da na kraju svakog puta zaista le`i }up s
zlatom. Road movie, kao fenomen, u krajnjoj liniji, oduvek se svodio
na potragu za Utopijom, a ameri~ki Zapad oduvek je bio sinonim
za upravo takvu potragu... Dobrodo{li na Put! Spremite se da
izgubite svoju nevinost...
Taj ~udesni put koji `ivot zna~i...
Naslov i sadr`aj romana Jacka Kerouaca On the Road
(1957), ni{ta manje od Biblije protesta mladih Amerikanaca,
krajem 1950-ih i tokom 60-ih (ali i mnogih drugih, i mnogo
kasnije), najverovatnije su bili ti koji su doveli do ra|anja
arhetipa prvih ameri~kih road filmova. Njihova radnja odigrava
se upravo »na putu«, i ima »naj~istiji« `anrovski smisao.
Oni vrve od akcije, dok njihovi dinami~ni scenariji nude
superaktivne protagoniste koji jednostavno srljaju iz iskustva
u iskustvo jer, naprosto, vape za njima. Ta iskustva istovremeno
su i li~na i kolektivna, i daleko prevazilaze ono {to ~ovek
o~ekuje od jednog »puta«. U svojim najboljim trenucima,
oni nam ~ak omogu}avaju da sve to i sami sna`no do`ivimo/pro`ivimo
i osetimo u otkucajima sopstvenog srca, jer
predstavljaju istinitu i stvarnu ritualnu inicijaciju, pa ~ak i
vi{e od toga — uvo|enje u kompleksan sistem rituala koji se
razlikuje od jednog njihovog protagoniste do drugog, ali je
prepoznatljiv u okviru plemenskog jezika kojim se oni slu`e.
Jedni za drugima, na tom vi{edimenzionalnom Putu, od kojih
je ona vertikalna, koja vodi gore, visoko, visoko gore,
esencijalna, ili jo{ ta~nije — misti~na pripadnici Beat generacije,
deca cve}a i hipiji, Harley kentauri; ~opori nepripadaju}ih,
sa svojim vizijama, nadom, `udnjom, o~ekivanjima i
verom u sebe, u svojoj li~noj borbi protiv »Sistema«, i sa sopstvenim
receptom za slobodu i autonomiju... Koliko sve to,
na kraju, deluje uverljivo i nadahnjuju}e, ~esto zavisi od toga
koliko uspe{no su scenarista i reditelj obavili svoj »posao«, u
* Tekst donosimo u srpskom izvorniku. (Nap. ur.)
44
kojoj meri je produkcija kreativno iskoristila mogu}nosti filma
kao takvog itd. Danas je, me|utim, gledao~evo oko (pogotovo
ono evropsko) verovatno postalo i previ{e cini~no,
ili nam to, mo`da, stvarnost razbijenog populizma, prisutnog
~ak i u nezaboravnim ostvarenjima poput Goli u sedlu
(Easy Rider, Dennis Hopper, 1969), ote`ava da ta~no odmerimo
(uzgred, {ta se to sprema da nam sad uradi Ujka Sem?)
to krajnje radikalno poborni{tvo tih lepih novih heroja, predodre|enih
da nas uvere da je bez obzira na sve, bez obzira
na ve~itog nomada, motor, droge i ostalo, stanje duhovne
bla`enosti uvek tamo, spremno da prigrli svog izgubljenog i
pokajni~kog sina.
S obzirom na na{u dana{njicu, onakvu kakva ona jeste, u
sveprisutnoj klimi globalizacije potro{a~kih dobara i ideala
(ili bi mo`da bilo bolje da ih realisti~nije nazovemo »interesima«?),
ovi i ovakvi filmovi nesumnjivo polako gube na
svom nekada{njem sjaju i kredibilitetu. S jedne strane, ~ini se
kao da se sam koncept »puta«, kao detonatora i akceleratora
iskustva, oslobodio svog revolucionarnog kli{ea, i da se
on danas koristi s vi{e neusiljenosti nego ranije. Me|utim,
hteli mi to ili ne, istina je druga~ija, manje romanti~na, ali
potpuno u skladu s vremenom: nakon dvadesetogodi{njih
kontinuiranih napada, kompjuterski i internetski supereksperti
danas se munjevitom brzinom kre}u od jedne do druge
stanice Uspeha, nadma{aju}i prethodnu generaciju brzinom
svoje »emancipacije«. U ovoj slici, asepti~noj do krajnje
iritantnosti, nema ba{ mnogo mesta za kontemplaciju o vremenu
u kome `ivimo, kao ni o na~inu za aktiviranju pomenutog
rituala inicijacije pokretne pobune — spiritus movensa
road filmova u nekada{njem maniru. Nema vi{e vetra koji
se vijori kroz dugu kosu, ali je zato tu limuzina »u velikom
stilu«, i s obiljem kondicioniranog vazduha. Pre desetak godina,
Willie Nelson komponovao je hit pesmu »On the Road
Again«, za film koji je posle gledanja trebalo momentalno
zaboraviti. Nelsonov eho Kerouacove novelisti~ke ispovesti
iz 50-ih, On the Road, ova country-and-western zvezda otpevala
je i snimila, u svom super-luksuznom mobilnom
domu, opremljenom s ne~im {to je li~ilo na tepihe, TV i
kompletnu kuhinju — svim i sva~im, sem saune i stola za
ping-pong — dok se on kotrljao niz ameri~ki-svenamenskifilmski-autoput.
Danas, mladi dosti`u zrelost u dvadesetoj i
vi{e se ne gnu{aju ujka Sema, ve} mu se ~ak udvaraju jo{ dok
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 56/2008.
UDK: 791.237(73)