Hrvatski filmski ljetopis, broj 56 (2008) - Hrvatski filmski savez

hfl_56-q6.qxp 2008-12-18 15:22 Page 47
Hrvat. film. ljeto, Zagreb / god 14 (2008), br. 56, str. 44 do 52 Markovi}, D. D.: Ameri~ki road movie — opet na putu
zatvoru. Njih hapse zbog »paradiranja bez dozvole« usred crvenog-belog-i-plavog
slavlja u Las Vegasu, a George, periodi~ni
pijanac koji zna-zakon-u-prste, uspeva da svoje novoste~ene
prijatelje izvu~e iz zatvora za svega 25 dolara. U poku{aju
da pobegne iz grada na nekoliko dana, kao i da izbegne
razo~aranje svog bogatog, uticajnog oca, on se pridru`uje
Wyattu i Billyju na njihovom putu u New Orleans. Sa svojom
ragbi kacigom iz srednje {kole — simbolom njegove nespremnosti
da u potpunosti odbaci svoju pro{lost, pred budu}no{}u
koju gleda pred sobom — George uska~e iza Wyatta,
i njih trojica tutnjaju}i odlaze zajedno. Postepeno postaje
jasno da se George divi Wyattu i Billyju, ~ak i nakon neprijatnog
incidenta u jednom restoranu. S namerom da pojedu
ne{to dobro, oni ulaze u njega i sedaju za sto, ali ih kelnerica
ignori{e zbog njihove duge kose i nekonformisti~ke garderobe,
dok uskogrudni stanovnici toga gradi}a u njima vide okorele,
krajnje opasne kriminalce. Oko logorske vatre njih trojica
raspravljaju o odbojnom dru{tvu s kojim su se Wyatt i
Billy dotad susretali, a zatim George otvoreno iznosi svoju teoriju
o tome za{to ih {iroka javnost ne prihvata.
George: Ovo je nekada bila |avolski dobra zemlja. Ne razumem
{ta se to desilo s njom.
Billy: Ha, ~ove~e, svi se upla{ili, eto {ta se desilo, ^ove~e.
Hej, mi ne mo`emo ~ak ni da privirimo u drugorazredni
hotel, mislim, drugorazredni motel! Kapira{? Misle da
}emo da ih prikoljemo ili tako ne{to, ~ove~e. Oni se boje,
~ove~e.
George: Ma ne boje se oni vas dvojice. Oni se boje onoga {to
vi predstavljate za njih.
Billy: Hej, ~ove~e. Sve {to mi predstavljamo za njih, ~ove~e,
jeste neko ko treba da se o{i{a.
George: O, ne. Ono {to vi predstavljate za njih je sloboda!
Billy: Kome do|avola smeta sloboda, ~ove~e? To je ono {to
je najbitnije.
George: O, da, tako je, to je ono {to je najbitnije. Ali pri~ati
o njoj, i biti ona — to su ti dve razli~ite stvari. Mislim,
veoma je te{ko biti slobodan kada te kupuju i prodaju na
pijaci. Naravno, nemoj nikad nikom ni slu~ajno da ka`e{
da nije slobodan, jer }e on biti spreman i da te osakati i
da te ubije da bi dokazao suprotno. O, da, on }e s tobom
da pri~a, i pri~a, i pri~a o individualnoj slobodi, ali onog
trenutka kad bude spazio slobodnog pojedinca, to }e ga
na smrt prepla{iti.
George shvata da Wyatt i Billy bude netrpeljivost svojim
izgledom, me|utim, on smatra da oni predstavljaju ne{to daleko
ozbiljnije i opasnije — slobodu i eksperimentisanje u
materijalisti~kom kapitalisti~kom dru{tvu. Da bi Georgeove
re~i delovale jo{ proro~anskije i tragi~nije, iste te no}i njih
napadaju na spavanju, a njega prebijaju i ubijaju.
Nesputano, osloba|aju}e bitisanje Billyja i Wyatta je dominantan
ideal kraja 60-ih, i dok njihovi ideali ostaju relevantni
i dan-danas, njihovi postupci u velikoj meri su produkt
njihovog sopstvenog vremena. Da je Easy Rider snimljen danas,
samoj pri~i i njenim likovima nedostajala bi autenti~-
1 Usp. Dejan D. Markovi}, 2004, »’Rock’n’roll na filmu«, Hrvatski filmski ljetopis, 39.
Thelma i Louise
nost koju su oni imali pre skoro 40 godina. Vremena su se
definitivno promenila, u svim pogledima, tako da ovaj portret
dvojice autsajdera, koji skoro besciljno lutaju predelima
Amerike na svom motorciklu, neobuzdano u`ivaju}i u marihuani,
danas najverovatnije ne bi delovao ni toliko uverljivo,
niti bi izazivao toliko divljenje. Me|utim, 1969, Easy Rider
je bio pravo nadahnu}e. U 21. veku, na Wyatta i Billyja ljudi
}e verovatno gledati s negativnim konotacijama, kao na
ve~no naduvane gubitnike bez ikakvog vrednog cilja u `ivotu.
I to isti oni ljudi koji su se 60-ih mo`da ose}ali potpuno
isto kao {to su se Wyatt i Billy!
George Hanson }e verovatno delovati ne{to pozitivnije, s
obzirom da je on sebi na{ao dobro pla}en, advokatski posao.
Drugim re~ima, on je bio u stanju da se prilagodi ameri~kim
normama i, samim tim, mo`e biti prihva}en od velikog broja
ostalih ameri~kih gra|ana. Georgeov problem s pi}em mu
samo daje dodatnu ljudsku dimenziju; on ima manu koja
nije toliko neuobi~ajena da je ljudi ne bi prepoznali i saose-
}ali s njim. Na nesre}u, veza koju on razvija s Wayattom i
Billyjem pretvara se u fatalan pogre{an korak i u krajnjoj liniji
dovodi do njegove tragi~ne smrti. Taj sumoran razvoja
doga|aja ima funkciju da nagovesti opasnost koja le`i pred
Wyattom i Billyjem, koje u finalnoj sceni dvojica ju`nja~kih
redneck kulova ubijaju s velikim gu{tom, mimoilaze}i se s
njima na autoputu. ^ini se da sve se svodi na to da je za
Wyatta i Billyja i njima sli~ne smrt jedina mogu}a sloboda ili
na~in da pobegnu od Sistema u Americi, u kojoj moralna ve-
}ina prezire alternativne `ivotne stilove, kao previ{e izazovne
ili previ{e slobodne.
Zaklju~ak o tome da li Easy Rider otelovljuje mitsku predstavu
koju su Amerikanci imali o sebi treba prvenstveno da
donesu oni koji pro`iveli {ezdesete, a ne neko ko je ro|en
1981. Me|utim, to {to je ovaj film izdr`ao test vremena i {to
ga publika i dalje s ljubavlju gleda, ~etiri decenije kasnije, sugeri{e
da on jeste celuloidna verzija »stvarne Amerike«. Time
Magazine je ~ak okarakterisao ovaj film kao »jedan od deset
najzna~ajnijih filmova svoje decenije«, {to je jo{ jedan dokaz
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 56/2008.
47