Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

Ustali su i počeli da igraju. Osetio je njenu snagu kad joj je stavio ruku oko
struka, i kao da je crpao svoju iz toga. Lik majke. rugao se njegov um. Nije
važno. Muzika je sada potpunije ulazila u njega, osećao je njen neobičan
ritam u krvi. Helgina glava gotovo da je bila u ravni s njegovom, ali lice joj je
bilo skriveno od njega. On nije bio dobar plesač, pustio je nju da vodi, ali
zadovoljstvo ritmičkog fizičKog kretanja sad je osećao oštrije nego pre
promene. Za trenutak je poželeo da može da bude divljak i da igrom odagna
tugu pred bogovima.
Ne, za njega je prekasno. Bio je dete civilizacije ... čak i sad; roñen je
prestar. Ali šta onda radiš kad gledaš kako ti žena ludi?
Ah, Ljubavi, da l' ti i ja sa Sudbom zaveru... Kako je to bilo detinjasto! A
ipak, jednom je to voleo.
Muzika se završila i oni su se vratili za sto. Mašina je donela predjelo.
Korint je pridržao stolicu Helgi i tmurno prebirao po svom tanjiru. Uskoro ga
je opet pogledala.
"Šila?" upitala je. Nije joj dobro ovih dana, zar ne?
"Ne." Hvala na pitanju. Korint je napravio grimasu. Posao joj pomaže da
ispuni vreme, ali se uopšte ne oseća dobro. More je mračne misli i počinje da
opaža stvari, a noću sanja...
Oh, najdraži moj mučeniče! "Ali zašto?" Ti i ja, većina ljudi, prilagodili
smo se, više nismo nervozni; uvek sam mislila da je ona natprosečno stabilna.
"Njena podsvest..." divlja, a njena svest to ne može da kontroliše, a briga
nad simptomima samo pogošava stvar... "Ona naprosto nije sazdana za tako
moćan um; ona to ne može da podnese."
Oči su im se srele: Nešto je izgubljeno od stare nevinosti; sve što smo
nakupili odneto nam je i sada stojimo nagi pred sopstvenom samoćom.
Helga je podigla glavu: Moramo s tim da se suočimo. Nekako moramo da
guramo dalje. Ali usamljenost!