Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

što ih 'ranimo, i zbog - ovaj - zbog respekta prema čoveku, koji je uteran u
njih. U šumi nema ni medveda ni vukova, ništa što bi moglo da nam pravi
probleme, osim, možda, svinja. Što se mene tiče, ja bi' se više plašio da sam u
gradu."
"Kako to?" Bez obzira što to nije hteo, Vos je bio nadvladan. Spustio je
knjigu i uzeo pivo. Brok je bacio pogled na knjigu: Noć strasti; petparačko
izdanje. Vos je možda dobio bolji um, ali se u ostalom nije izmenio. On
naprosto nije želeo da razmišlja.
"Ljudi", rekao je Brok. "Sam Bog zna šta će raditi." Prišao je radiju,
uključio ga i istoga trena začule su se vesti. To mu nije puno značilo; većinom
se govorilo o novoj moći mozga, ali su reči bile sastavljene na način koji nije
imao mnogo smisla. Uz to, vlasnik glasa zvučao je uplašeno.
Posle ručka, Brok je odlučio da prošvrlja šumom i vidi da li može da
pronañe svinje i otkrije šta smeraju. Brinule su ga više nego što je želeo da
prizna. Svinje su uvek bile pametnije nego što je to većina ljudi znala. Mogle
su da doñu na pomisao da se domognu zaliha hrane na farmi koju paze samo
dva čoveka.
Vosa čak nije ni pitao da poñe; ovaj bi to odbio, a u svakom slučaju
pametno je imati jednog čoveka da čuva kuću. Brok i Džoi su, tako, sami
prešli ogradu i zašli u šest stotina jutara šume.
Bila je zelena, senovita i puna šumova. Brok je tiho hodao, s puškom ispod
ruke, i lako, naviknuto razgrtao nisko grmlje pred sobom. Nije spazio nijednu
vevericu, iako ih je obično bilo mnogo. Pa ... mora da su došle do onog istog
zaključka do koga su vrane već odavno stigle - da se treba kloniti čoveka s
puškom. Pitao se koliko li ga očiju posmatra, i šta se dogaña iza tih očiju.
Džoi mu se zalepio za pete i nije skakutao na sve strane kao što je to obično
činio. Prenebregnuta grana podmuklo ga je tresnula u lice. Zastao je, i u
deliću sekunde strah je narastao u njemu. Da li sad i drveće govori? Hoće li se