Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

odbrane. Nismo rekli ni gradu, ni ti, ni ja, ni nas nekoliko koji znamo. Bolje je
ni ne reći, a? Ne bismo mogli da ih evakuišemo, ne bi imali ni gde da odu, a
sam naš pokušaj bio bi upozorenje neprijatelju, poziv da smesta pošalju
rakete. Ili možemo da spasemo grad, ili ne možemo; u ovom trenutku, ne
preostaje nam ništa drugo nego da čekamo i vidimo da li odbrana deluje. Ja ne
bih da uznemiravam moju Liebchen ... ona bi brinula zbog mene, dece i
unučića. Ne, pustimo to da se ovako ili onako okonča. Ipak, želeo bih da smo
sada zajedno, Sara i ja, cela porodica... Mandelbaum je kucnuo lulu rožnatim
palcem.
Ljudi iz Brukhavena misle da će polje zaustaviti eksploziju i radijaciju,
sugerisao je Rosman. Protekli mesec i nešto više naveli smo ih da rade u
tajnosti, jer smo predvideli napad. Gradovi za koje smo mislili da će biti
napadnuti, sada su zaštićeni ... nadamo se. Ali to je problematično. Želeo bih
da to nismo morali da radimo na ovaj način.
"A na koji drugi?" Znamo, zahvaljujući našim špijunima i dedukciji, da su
Sovjeti razvili svoje interkontinentalne atomske rakete i da su očajni.
Revolucija kod kuće, a oružje i pomoć pobunjenicima prokrijumčareni su iz
Amerike. Učiniće svoj poslednji očajnički pokušaj da nas zbrišu, mi verujemo
da je napad planiran za noćas. Ali, ako ne uspeju, uprskali su stvar. Mora da
su iskoristili poslednje preostale resurse da projektuju i sagrade te rakete.
"Nek se iscrpe na nama, dok pobunjenici ne preuzmu njihovu zemlju. Gotovo
je s diktaturom."
"Ali šta će je zameniti?"
"Ne znam. Kad pristignu rakete, mislim da će one predstavljati poslednji
trzaj životinjskog čoveka. Zar jednom nisi nazvao dvadeseti vek erom loših
manira? Pre smo bili glupi ... neverovatno glupi! Sad to sve bledi."
"I ne ostavlja ... ništa." Rosman je zapalio novu cigaretu i ugasio
prethodnu. Kratkotrajno crveno svetlo pretvorilo je njegovo ispijeno lice lepih