Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

uzročnosti, bezosećajna okrutnost slučajnosti, drobilačka snaga u njegovoj
ludoj glavi?"
"Neće biti tako ako budemo upravljali sopstvenom sudbinom", rekao joj je.
"Bićemo neprimetni, nepoznati vodiči, čuvari slobode, a ne ono koji nameću
neku sumnjivu volju. Kada naša nova civilizacija bude sagrañena, to može da
bude naš jedini vredan posao."
O najveličanstvenija sudbino! Zašto bih ove noći osećao tugu? Pa ipak,
suze su mi u očima.
Rekao je ono što je moralo da se kaže: " Šila je puštena pre neki dan."
Plačem za tobom, draga moja, u tami.
"Da", klimnuo je. "Video sam to." Istrčala je kao devojčica. Ispružila je
ruke prema Suncu i nasmešila se.
"Našla je svoj odgovor. Ti još moraš da nañeš svoj."
Njegov um mučio se s prošlošću kao pas s koskom. "Nije znala da je
gledam." Bilo je hladno, vedro jutro. List crvenog javora zalepršao je i zastao
joj na kosi. Volela je da zbog mene nosi lišće u kosi. "Već je počela da me
zaboravlja."
"Kazao si Kernesu da joj pomogne da te zaboravi", rekla je. "To je bila
najhrabrija stvar koju si ikada uradio. Ali da li si sada dovoljno jak da budeš
dobar prema sebi?"
"Nisam", odgovorio je. "Ne želim da prestanem da je volim. Žao mi je,
Helga."
"Šilu će nadgledati", rekla je. "Ona to neće znati, ali Posmatrači će
nadgledati njena lutanja. Postoji kolonija morona koja obećava..." Patnja.
"...severno od grada. U poslednje vreme pomažemo im a da to ne znaju.
Njihov voña je dobar čovek, snažan i nežan čovek. Šilina krv ostaće u
njihovoj rasi."
Nije ništa rekao.