Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

krugom oko Venere, pri čemu je zaronila da pogleda vetrovit, peščani pakao
otrovne površine, zatim stanka na Marsu, gde je Luis podivljao nad nekim
adaptacijama koje je otkrio kod biljnih oblika, a onda napolje. Tokom jedne
neverovatne nedelje dva čoveka videla su dve planete i otišla onostran njih.
Sazvežñe Herkul ostalo je za njima: nameravali su da pronañu rubove
inhibitorskog polja i sakupe podatke o njemu; zatim hitac ka Alfa Kentauru,
da vide da li Sunčev najbliži sused ima planete, a zatim nazad kući. Sve za
jedan mesec!
Biće skoro proleće kada se vratim...
Kada su otišli, pozna jesen još je okivala Zemljinu severnu poluloptu. Bilo
je hladno, mračno jutro. Oblaci koji su nisko leteli ličili su na razvejan dim
pod gvozdenim nebom. Brukhaven, masivan i razasut, bio je gotovo sakriven
od njih, zamrljan snegom i izmaglicom, a grad iza nije se ni mogao videti.
Nije bilo mnogo ljudi da gleda kako uzleću. Naravno, Mandelbaum je bio
tamo, zgrbljen u prestareloj i iznošenoj odeći; Rosmanov visok, mršav lik
kruto je stajao s jedne njihove strane; par prijatelja, neki poznanici s posla, iz
laboratorija i radionica ... to je bilo sve.
Helga je došla u skupocenom krznenom kaputu; otopljen sneg blistao je
poput dijamanata u pažljivo sakupljenoj plavoj kosi. Njena draguljski čvrsta
mirnoća govorila je mnogo toga Korintu... Pitao se koliko će moći da izdrži
posle odlaska broda pre nego što počne da plače... ali se rukovao s njom, i nije
našao reči. Stoga je ona razgovarala s Luisom, a Korint je poveo Šilu s druge
strane broda.
U zimskom kaputu izgledala je mala i krhka. Meso se otkravilo s nje, fine
kosti isticale su se ispod kože, a oči su joj bile ogromne. U poslednje vreme
postala je tako tiha; sedela je i gledala pored njega, a tu i tamo bi zadrhtala.
Ruke koje su ležale u njegovima bile su užasno mršave.
"Ne bi trebalo da te ostavljam, dušo", rekao je, koristeći sve reči u starom