Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

Grinevald je prekorno pogledao partnera.
Došla sam "Danas sa Long Ajlenda." Gorčina u njenom osmehu...
otvrdnula je... i klimanje glavom: Da, čini se da misle da je u redu da me sada
puste. U stvari, nemaju načina da me prisile, a ionako imaju toliko toga na
vratu da bi se još brinuli zbog mene.
Kroz Grinevaldnov izraz lica probijalo se neraspoloženje. Došla si da
kažeš zbogom, zar ne?
Želela sam da "Vidim" ovo "mesto" još jednom, bar nakratko. U njemu je
toliko njegovih dana.
Iznenadno preklinjanje u njenom glasu: "On je mrtav, zar ne?"
Sleganje ramenima, sažaljenje: Ne znamo. Ali brod kasni već mesecima, a
samo velika nesreća ga je mogla zaustaviti. Možda je, tamo u svemiru uleteo
u "Inhibitorsko polje" uprkos svim predostrožnostima.
Šila je polako prošla pored njega. Prišla je Pitovom stolu i prešla prstima
preko naslona njegove stolice.
Grinevald je pročistio grlo. Da li "Napuštate civilizaciju?"
Nemo je klimnula. Suviše je velika za mene, suviše hladna i strana.
Ima još "Posla", rekao je.
Odmahnula je glavom. Za mene nema. To nije posao koji želim, i
razumem. Uzela je upaljač, ubacila ga u torbicu i blago se nasmešila.
Grinevald i Manzeli su izmenjali još jedan pogled. Ovoga puta Manzeli je
načinio znak slaganja.
Mi smo ovde "Obavljali posao" koji bi mogao da vas... zanima, rekao je
Grinevald. Pruži vam nadu. Vrati vam sutrašnjicu.
Smeñe oči koje su se okrenule prema njemu gotovo da nisu bile
usredsreñene. Pomislio je da njeno lice liči na beo papir, pružen preko kostiju,
i da je neki kineski umetnik naneo skladan plavi ornament vena preko njenih
slepoočnica i šaka.