Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

onda je Česterton bio u pravu što je u Njegove osobine uključio smisao za
humor." Pucnuo je jezikom. "Jadni stari G. K. Č.! Šteta što on nije poživeo da
vidi promenu. Kakve paradokse bi on smislio!"
Zvonce alarma prekinulo je njegov monolog. Obojica su se trgnuli i
pogledali indikatorsko svetlo koje je treptalo kao crveno oko, uključeno-
isključeno, uključeno-isključeno. Jednovremeno, talas vrtoglavice prešao je
preko njih. Korint je zgrabio držače stolice; želudac mu se podigao.
"Polje ... približavamo se zoni..." Luis je lupio po dugmetu na složenom
kontrolnom panelu. Glas mu je bio napet. "Moramo da se iščupamo odavde..."
Pun pogon unazad! Ali to nije bilo tako lako, ne kad je u pitanju bilo
potencijalno polje koje je moderna nauka izjednačavala sa ultimativnom
stvarnošću. Korint je odmahnuo glavom ... borio se s mučninom ... i nagnuo
se da pomogne. Ovaj prekidač ... ne, onaj drugi...
Bespomoćno je pogledao u tablu. Igla je prešla crvenu oznaku, premašili
su brzinu svetlosti, i još su ubrzavali: poslednja stvar koju bi poželeli. Šta da
se radi?
Luis je odmahnuo glavom. Znoj se blistao na širokom licu. "Bočni vektor",
prodahtao je. "Tangencijalno kretanje..."
Kod psi-pogona nije bilo konstanti. Sve je bilo nepromenljivo, funkcija
mnogo komponenti koje zavise od potencijalnih gradijenata, i jedne od
drugih. Postavka za 'napred' mogla bi pod novim okolnostima da postane
postavka za 'nazad', a tu je i princip neodreñenosti koji se mora uzeti u obzir,
bezuzročni haos individualnih elektrona, zaravnjene krive verovatnoće,
nezamisliva složenost koja je stvorila zvezde, planete i misleća ljudska bića.
Kompozicija misli kloparala je Korintovim mozgom.
Vrtoglavica je prošla i on je pogledao Luisa s užasom koji je rastao.
"Pogrešili smo", promrmljao je. "Polje raste brže nego što smo to mislili."
"Ali, čoveče, Zemlja je danima izlazila iz njega, pri relativnoj brzini..."