Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

noć."
"Važi." Mandelbaum se nasmešio, s čudnom nežnošću na usnama. "Laku
"Laku noć." Korint se okrenuo i otišao s čistine. Helga je bez reči išla
pored njega.
Izišli su iz džungle i stali na pesak koji je pod mesečinom nalikovao na
inje. Iza grebena talasi su plamsali i razbijali se, a okean je bio uzmućen i
išaran hladnim iskričenjem fosforescencije. Velike zvezde bile su neizmerno
visoko iznad njih, ali noćno nebo nalikovalo je na kristal. Korint je osetio na
licu vetar s mora, oštar i slan, vlažan od hiljada vodenih milja preko kojih je
prešao. Iza njega, džungla je šuštala i šaputala sama sebi, a pesak je slabašno
škripao pod nogama. Neprirodno jasno bio je svestan svega toga, kao da je bio
ispražnjen od svega što je bio on sam, i sada je predstavljao samo nosioca
slika.
Pogledao je Helgu koja je stajala i držala ga za ruku. Lice joj je bilo oštro
obrubljeno na pozadini tame u daljini, a njena kosa - raspustila ju je -
slobodno je poigravala na vetru, bela na slivajućoj nestvarnoj mesečini.
Njihove dve senke spojile su se u jednu, dugačku i plavu na svetlucavom
pesku. Mogao je da oseti ritam njenog disanja tamo gde se naslonila na njega.
Nije bilo potrebe da govore. Previše razumevanja izraslo je izmeñu njih,
delili su previše posla i posmatranja, a sad su stajali neko vreme u tišini. More
im je govorilo, divovsko pulsiranje talasa, bubnjanje tamo gde udara o greben,
šum tamo gde ponovo struji u vodu. Vetar je zviždao i žamorio pod nebom.
Gravitacija (Sunce, Mesec, zvezde, ogromno jedinstvo prostor-vremena)
+ Koriolisova sila (okretanje planete, okretanje, na njenom putu kroz milje
i godine)
+ Trenje fluida (okeansko mrvljenje, kovitlanje, tutnjanje izmeñu uskih
prolaza, pena i grmljavina preko stena)