Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

mu ne bude dosadno; ali kada nije bio zauzet poslom, ili umoran, čitao je i
razmišljao, istraživao mogućnosti uma, koji je do sada, tako je pretpostavljao,
bio reda čistog genija, prema standardima od pre promene. Flegmatično je
prihvatio život samotnjaka - bilo je i gorih sudbina - i nije žudeo da se opet
sretne sa svetom.
Pre neki dan bio je svratio do Martinsonovih, suseda, ali tamo nije bilo
nikoga; mesto je bilo zatarabljeno i pusto. To ga je tako pomelo da nije
pokušao ni kod koga drugog.
Promaklo je nekoliko kuća, a onda je prešao vijadukt i ušao u grad. Nikoga
nije bilo na vidiku, ali činilo se kao da u kućama neko ipak stanuje. Prozori
radnji, meñutim, slepo su gledali u njega, i on je zadrhtao.
Parkirao se kod A " P supermarketa. To mesto i nije baš ličilo na
prodavnicu. Roba jeste bila tamo, ali cene nisu bile izložene a čovek za
tezgom nije delovao kao prodavac. Naprosto je sedeo tamo, sedeo i ...
razmišljao.
Brok mu je prišao; noge su mu neprijatno odjekivale po podu. "Ovaj ...
oprostite", počeo je, jako blago.
Čovek je podigao pogled. Prepoznavanje mu je zaiskrilo u očima i kratak
osmeh preleteo mu licem. "O, zdravo Arči", rekao je promišljeno sporo.
"Kako si."
"Hvala, dobro." Brok je spustio pogled na svoje cipele jer nije bio
sposoban da se sretne sa spokojnim pogledom. "Ja sam ... ovaj ... došao sam
da nešto kupim."
"Oh?" U glasu se osećala hladnoća. "Žao mi je ali mi više ne prodajemo za
novac."
"Pa, ja..." Brok je ispravio ramena i naterao sebe da podigne pogled. "Da,
rekao bih da mi je to jasno. Nacionalna vlada je propala, je l'... zar nije?"
"Ne baš. Samo je prestala da bude važna, to je sve." Čovek je odmahnuo