Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

životnim činjenicama ... s tim da su neki od nas deformisani ili da je potrebno
da koljemo ove jadne životinje..." Zastao je primetivši da je stisnuo pesnice, i
pokušao da se s osmehom opusti.
"Jeste li ... oženjeni?" raspitivao se Luis. "Oprostite što guram nos u tuñe
stvari, ali imam razlog zbog koga to pitam."
"Ne. Ovde nema nikoga ko bi mi odgovarao. Bez obzira na to, posla ima
dovoljno da ne tugujem zbog toga."
"Shvatam..."
Luis je neko vreme ćutao. Šetajući, stigli su do spremišta za kukuruz, gde
je daska preko dva bureta pravila mesto za sedenje zaklonjeno od vetra. Seli
su, bez reči, i pustili da dan huji oko njih. Džoi im je skakutao kod nogu i
posmatrao ih budnim, smeñim očima.
U tom trenutku Luis je izvadio svoju cigaru i ponovo progovorio. Sedeo je
i gledao ispred sebe, licem okrenut od Broka, a njegov glas delovao je pomalo
sanjalački, kao da govori sam za sebe.
"Vi i vaše žvotinje ovde izvlačite ono najbolje iz ove nove situacije", rekao
je. "Do sada ona se nije pokazala baš najboljom. Da li biste želeli da se vratite
u stare dane?"
"Ne, ja ne bih", rekao je Brok.
"Tako sam i mislio. Vi prihvatate ovu stvarnost koja vam je nametnuta, i
izvlačite iz nje ono što je dobro. To je isto ono što i moja grana rase pokušava
da uradi, Brok, samo možda vama to uspeva bolje nego nama. Ne znam.
Verovatno nikada neću ni saznati ... neću to doživeti.
Ali želim da vam kažem nešto. Ja sam bio tamo u svemiru ... meñu
zvezdama ... i bilo je i drugih ekspedicija tamo. Otkrili smo da je galaksija
puna života, i svi oni izgledaju kao život na staroj Zemlji: mnogo oblika,
mnogo civilizacija, ali nigde nema stvorenja kao što je čovek. Prosečni IQ
cele vaseljene ne prelazi mnogo brojku sto. Prerano je da se kaže, ali imamo