Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

"Pisaću" i obavestiću te.
"Ili pošalji poruku preko Osetljivih." Poštanski sistem je zastareo.
I to? Sećam se, kad sam bila devojčica, kako je stari gospodin Barneveldta
trupkao niz ulicu svojoj plavoj uniformi. Uvek je imao neki slatkiš za mene.
"Vidi, ogladnela sam", rekla je Helga. Zašto ne odemo na "Ručak?"
Ne, hvala. Mislim da mi ne bi prijao. Šila je ustala. "Zbogom, Helga."
"Ne zbogom, Šila. Videćemo se mi opet, a do tada ćeš već da ozdraviš."
"Da", rekla je Šila. "Ozdraviću. Ali, zbogom."
Izišla je iz kancelarije, i iz zgrade. Sada je napolju bilo više ljudi, i ona se
pomešala s njima. Dovratak preko puta ulice pružio joj je skrovište.
Nije se osećala kao da se opraštala. U njoj je bila praznina, kao da su bol,
usamljenost i smetenost proždrali same sebe. Tu i tamo, neka senka proletela
bi joj kroz um, ali one više nisu bile zastrašujuće. Gotovo ih je žalila. Jadni
duhovi! Uskoro će umreti.
Ugledala je Helgu kako izlazi i usamljena hoda ulicom, prema nekom
mestu gde će sama progutati ručak, pre nego što se vrati na posao. Šila se
nasmešila i slabo protresla glavom. Sirota sposobna Helga!
U tom trenutku, Ginevald i Manzeli su izišli i krenuli u istom smeru,
zadubljeni u razgovor. Šilino srce malo je poskočilo. Dlanovi njenih šaka bili
su hladni i vlažni. Sačekala je dok ljudi nisu nestali s vidika, a zatim ponovo
prešla ulicu i vratila se u Institut.
Cipele su joj odzvanjale na stepenicama. Duboko je disala jer je
pokušavala da se smiri. Kada je stigla na sedmi sprat, stajala je neko vreme da
bi povratila samokontrolu koja joj je bila potrebna. Onda je potrčala niz
hodnik do fizičke laboratorije.
Vrata su bila odškrinuta. Dok je gledala nezavršenu mašinu, za trenutak je
opet oklevala. Zar joj Grinevald nije ispričao nekakav fantastičan plan za...?
Nije važno. To neće uspeti. On i Manzeli, ta cela skupinica recidivista, bili su