Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

Iznenada je shvatio tragediju životinja. One nisu evoluirale za ovakvu
inteligenciju. Čovek, sa svojim rukama i svojim govorom, morao se razviti
kao stvorenje koje razmišlja; osećao se kod kuće sa svojim mozgom. Čak i
ovo iznenadno, slamajuće opterećenje znanjem nije za njega bilo preveliko,
jer je intelekt uvek bio potencijalno neograničen.
Ali ostale zverke su živele u harmoniji, voñene svojim nagonima kroz
veliki ritam sveta, sa tačno onoliko inteligencije koliko im je potrebno za
opstanak. Bile su neme, ali to nisu znale; nikakvi duhovi nisu ih pohodili,
duhovi žudnje, samoće ili zbunjenog čuñenja. Sada su bile bačene u taj
apstraktni beskraj u koji nikada nije trebalo da dospeju, i to ih je izvodilo iz
ravnoteže. Nagon, jači nego kod čoveka, bunio se protiv stranog, a mozak,
nepodešen za komunikaciju, nije čak mogao ni da izrazi šta je tu pogrešno.
Ogromna, ravnodušna surovost toga bila je gorka pilula u čovekovom grlu.
Vid mu se pomalo zamutio, ali kretao se divljačkom brzinom, stao iza ovce,
srušio je, i ispružio joj grlo prema nožu. Psiha je jednom beknula, i on joj je u
očima ugledao užas spoznate smrti. Onda je majmunica zadala udarac, ona se
nakratko zakoprcala, a onda umirila.
"Uzmi ... uzmi..." Brok je ustao. "Uzmi je sama, Mejtabel. Hoćeš li?"
Otkrio je da mu je neobično teško da govori. "Nek ti Vah-Vah pomogne. Ja
imam druga posla."
Polako se udaljio, teturajući se pomalo, a Džoi i Mejtabel izmenjali su
nesigurne poglede. Njima je ovo bio samo posao; nisu znali zašto bi njihov
voña plakao.
14.
Vang Kao je teško radio kada je prorok stigao. Bila je zima i oko sela
zemlja je bila bela i kruta dokle god je oko dopiralo; ali proleće će ponovo
doći, i biće potrebno orati, a svi volovi su odmaglili. Ljudi, žene i deca