Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

elekronske brave. Unutrašnja vrata glatko su se otvorila, a onda se otvoriše i
spoljna vrata, i do njega je dopro dašak slanog vazduha, stigao s mora.
Šila! Gde je Šila? Sjurio se niz stepenice vezišta; taman oblik nasuprot
metalu trupa. Bio je boginjav i posut plikovima, taj metal, isprugan čudnim
obrascima kristalizacije; put koji je brod prevalio bio je suviše dug i neobičan.
Kada je Korint stigao do tla, izgubio je ravnotežu i pao, ali je ustao pre nego
što je bilo ko stigao da mu pomogne.
"Šila", viknuo je.
Feliks Mandelbaum je iskoračio, ispruženih ruku. Delovao je jako staro i
umorno, sagoreo od naprezanja. Uzeo je Korintove ruke u svoje, ali nije
govorio.
"Gde je Šila?" prošaptao je Korint. "Gde je?"
Mandelbaum je odmahnuo glavom. Sad je i Luis silazio, opreznije.
Rosman je pošao ka njemu, sklanjajući pogled od Korinta. Ostali isto tako...
Sve su to bili ljudi iz Brukhavena, ne bliski prijatelji, ali svi su gledali u
stranu.
Korint je pokušao da proguta knedlu, ali nije mogao. "Mrtva?" upita je.
Vetar je mrmorio oko njega i mrsio mu kosu.
"Nije", rekao je Mandelbaum. "Nije ni luda. Ali..." Odmahnuo je glavom i
orlovsko lice se naboralo. "Nije."
Korint je uzdahnuo i vazduh u plućima mu je zadrhtao. Gledajući u njega
videli su prazninu predaje volje. Neće dopustiti sebi da zaplače.
"Samo napred", rekao je. "Kažite mi."
"Bilo je to pre oko šest nedelja", rekao je Mandelbaum. "Mislim da više
nije mogla da izdrži. Dokopala se mašine za elektrošokove."
Korint je klimnuo, jako polako. "I uništila mozak", završio je.
"Ne. Nije to, iako je neko vreme bilo povuci-potegni." Mandelbaum je
uzeo fizičara za ruku. "Da kažemo ovako: ona je stara Šila, kao pre promene.