Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

tamo zaputio.
Pokucao je. Hrskav glas preko najavljivača rekao je: "Uñi", i njemu nije
promakla žudnja u njenom glasu i iznenadan blesak u očima dok je ulazio.
"Hajde da zajedno večeramo, hoćeš li?" pozvao ju je.
Izvila je obrve i on je žurno objasnio: "Šila je večeras sa gospoñom
Mandelbaum. Ona - Sara - dobra je prema mojoj ženi i ima onu vrstu ženskog
smisla koji muškarac nikada ne može da ima. Ja sam u nedoumici..."
"Naravno." Helga je počela da sreñuje papire i odlaže ih u stranu. Njena
kancelarija uvek je bila uredna i bezlična; mašina je mogla da boravi u njoj.
"Znaš neko mesto?"
"Znaš da u poslednje vreme mnogo ne izlazim."
"Pa, da probamo kod Rodžera. Novi noćni klub za novog čoveka." Osmeh
joj je bio malo opor. "Bar im je hrana pristojna."
Ušao je u malo zajedničko kupatilo i pokušao da dotera neuredno odelo i
kosu. Kada je izišao, Helga je bila spremna. Na trenutak ju je pogledao i
primio svaku pojedinost u magnovenju, na način o kome nije mogao ni da
sanja u izgubljenim godinama. Nisu više mogli da kriju jedno od drugog - ona
s karakterističnim poštenjem, on s umornim i zahvalnim predavanjem - i
prestali su da to i pokušavaju. Njemu je bio potreban neko ko će ga razumeti i
ko će biti jači od njega, neko s kim će razgovarati, iz koga će crpsti snagu. On
je mislio da ona samo daje, a da on samo uzima, ali tu vezu nije smeo da
prekine.
Uzela ga je za ruku i izišli su na ulicu. Vazduh je bio redak i oštar u
plućima; mirisao je na jesen i more. Nekoliko mrtvih listova kovitlalo se na
pločniku ispred njih, mraz je već došao.
"Da prošetamo", rekla je, jer je znala šta voli. "Nije daleko.
Klimnuo je i pošli su polupraznim ulicama. Noć se moćno nadvijala nad
ulične svetiljke, oko njih litice Menhetna bile su planinski crne, a samo retki