Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

pokucao.
"Uñi."
Otvorio je vrata. Sedela je za neurednim stolom i pisala neku vrstu
proglasa. Simboli koje je koristila bili su mu nepoznati, verovatno njen izum,
ali činili su se delotvorniji nego oni uobičajeni. Još je posedovala onu krutu
lepotu, ali duboka briga zamutila joj je oči.
"Zdravo, Pite", rekla je ona. Osmeh koji joj je iskosio usta bio je umoran,
ali je sadržao toplinu. "Kako si?"
Korint je izgovorio dve reči i napravio tri gesta; ona je na osnovu logike i
starog poznavanja njegovih govornih navika popunila praznine: Oh - dobro.
Ali ti ... mislio sam da te je Feliks preuzeo da pomogneš da se uobliči njegova
nova vlada.
Jesam, pokazala je. Ali ovde se osećam više kao kod kuće, a ovde je baš
dobro mesto da uradim malo i svog posla. Uzgred, koga ste primili na moje
mesto?
Bilija Sandersa - desetogodišnjak, ali bistar momak. Mada, možda je
trebalo da primimo nekog morona. Fizički napori možda su preteški za
dečaka.
Sumnjam. U stvari, nema tu mnogo toga da se radi. Vi momci prilično
dobro sarañujete otkako je promena nastupila - za razliku od ostatka sveta!
"Ne znam da li je bezbedno da se toliko udaljavaš od mesta gde živiš."
Korint se nelagodno premeštao s noge na nogu. "Vidi, daj da te odvedem
kući."
"Nije neophodno." Govorila je s odreñenim uzdržavanjem, i Korint u
magnovenju shvati da ga ona voli.
Sva naša osećanja su se pojačala. Nikada ranije nisam znao koliko je
čovekov emocionalni život vezan za njegov mozak, koliko on ima finija
osećanja od bilo koje druge životinje.