Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

navukao je. Nije mu baš odgovarala, i Brok je morao da se nasmeje.
Onda je ispravio svoja povijena ramena. "U redu. Dobro. Bićemo zajedno
divlje životinje. Važi? 'Ajde, uñite u kuću da nešto pojedete."
9.
Vladimir Ivanovič Panjuškin stajao je pod drvećem i puštao da mu kiša
pada po šlemu i sliva se niz ramena kaputa. Bio je to dobar kaput - skinuo ga
je s jednog pukovnika posle ove bitke - odbijao je vodu kao prava patka. Nije
bilo važno što su mu noge bile zgrčene u iznošenim čizmama.
Pogled mu je skliznuo nizbrdo, prošao ivicu šume i stigao do doline, gde
ga je presekla kiša. Koliko je video, ništa se nije micalo, ništa osim postojanih
talasa kiše, a i čuo je samo njen šuplji zvuk. Meñutim, instrument je govorio
da se u blizini nalazi jedinica Crvene armije.
Pogledao je instrument ugnežden u sveštenikovim rukama. Skazaljka mu
je bila zamagljena od kiše što je krivudala preko staklenog brojčanika, ali
videlo se da poigrava. On nije razumeo princip instrumenta - sveštenik ga je
napravio od zaplenjenog radija - ali ovaj ih je i ranije upozoravao.
"Rekao bih da su nekih deset kilometara daleko, Vladimire Ivanoviču."
Sveštenikova brada je drhturila dok je govorio. Bila je sakupljena od kiše i
kruto mu je visila preko ogrtača od grubog platna. "Kruže naokolo a ne
prilaze nam. Možda ih Bog pogrešno usmerava."
Panjuškin slegnu ramenima. On sam bio je materijalista. Ali ako Božji
čovek želi da mu pomogne protiv sovjetske vlade, rado će prihvatiti takvu
pomoć. "A možda planiraju i nešto drugo", odgovorio je. "Mislim da je
najbolje da konsultujemo Fjodora Aleksandroviča."
"Nije dobro za njega da ga previše koristimo, sine moj", rekao je sveštenik.
"On je jako umoran."
"Svi smo, prijatelju." Panjuškinove reči bile su bezlične. "Ali ovo je