Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

podražavanje prošlosti. Čini mi se da joj je potreban izazov da bi se ponovo
probudila. Ali, opet, prijatelju moj, ne možemo svi biti ni umetnici.
"Ne?" Pitam se zašto svaki čovek ne bi mogao da bude i umetnik i naučnik
i filozof i...
"Opet će biti potrebne voñe, i podstrek, i simbol sveta." U tome je naša
današnja suštinska praznina: nismo pronašli simbol. Nemamo mit, nemamo
san. 'Čovek je mera svih stvari'... pa, kada je mera veća od svega ostalog,
kakva korist od nje?
"Još smo prilično sitne ribe." Mandelbaum je pokazao prema prozoru i
plavičastom, blistavom nebu. Tamo je cela jedna vaseljena koja čeka na nas.
"Mislim da si na početku odgovora", polako je rekao Rosman. Zemlja je
postala premala, ali astronomski prostor ... možda se u njemu krije izazov, i
san koji nam je potreban. Ne znam. Sve što znam jeste da je krajnje vreme da
ga pronañemo.
Onda se začUo slabašno zujanje iz telekoma pored Mandelbauma. Posegao
je i pritisnuo prekidač. Onda je osetio iznenadan nalet umora. Trebalo bi da je
napet, da se trese od uzbuñenja, ali on je osećao samo umor i prazninu.
Mašina je izbacila par signala: "Robotska svemirska stanica izveštava o
letu raketa s Urala. Četiri treba da pogode Njujurk za oko deset minuta."
"Deset minuta", zazviždao je Rosman. "Mora da imaju atomski pogon."
"Nema sumnje." Mandelbaum je okrenuo Zaštitni centar u Empajer stejt
bildingu."
"Spremite mašineriju, momci", rekao je. "Još deset minuta."
"Koliko?"
"Četiri. Mora da su računali da ćemo se zaustaviti bar na tri, pa će to biti
moćne zverke. Hidrogensko-litijumske bojeve glave, rekao bih."
"Četiri, a? Važi, žefe. Poželi nam sreću."
"Da poželim vama sreću?" Mandelbaum se pokvareno iskezio.