Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

se s jedne noge na drugu. "Molim vas, mogu li da vas malo prekinem?"
"A što da ne? Uñi unutra." Gospodin Rosman je odložio knjigu i ostao da
sedi i puši dok je Brok otvarao zaštitna vrata i prilazio mu. "Evo, sedi ovde."
"U redu je, hvala. Ja..." Brok je prešao jezikom preko suvih usana. "Samo
bi' da vas nešto pitam."
"Pitaj, Arči." Gospodin Rosman se zavalio. Bio je visok suvonjav čovek,
mršavo oblikovanog lica, ponositog ispod trenutno prijateljskog držanja, sede
kose. Brokovi roditelji uzimali su od njega zemlju u zakup, a kada je postalo
jasno da od njihovog sina nikad neće biti ništa, on je preuzeo brigu o dečaku.
"Sve je u redu?"
"Pa, u pitanju je ova, ovaj, promena ovde."
"A?" Rozmanov pogled se izoštrio. "Kakva promena?"
"Znate, životinje postaju pametnije i drskije."
"A, da. To." Rosman je dunuo oblak dima. "Reci mi, Arči, jesi li primetio
neku promenu u sebi?"
"Da, ja, pa, ovaj, mislim da jesam."
Rosman klimnu. "Ne bi ni došao ovamo da se nisi promenio."
"Šta se to dešava, gospodine Rosman? Šta nije u redu?"
"Ne znam, Arči. Niko ne zna." Starac se zagledao u plavi suton koji je
nadirao. "Samo, jesi li siguran da to nije u redu? Možda najzad nešto dolazi u
red?"
"Ne znam..."
"Da. Niko ne zna." Rosmanova bleda šaka s plavim venama potapšala je
novine koje su se nalazile na stolu pored njega. "Ovde postoje neki
nagoveštaji. Znanje curi. Siguran sam da je mnogo više toga poznato, ali da je
vlada sprečila da se informacije rašire iz straha od panike." Široko se
osmehnuo, s izvesnom dozom pakosti. "Kao da se može prikrivati fenomen
koji se zbiva u celom svetu! Ali oni u Vašingtonu uporno se drže svojih