Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

civilizacije, jedna za drugom, završavale u ruševinama pokazuje da nismo bili
stvoreni za to; bili smo po prirodi divljaci. Sad nam se pruža prilika da siñemo
s tog točka istorije i odemo negde... Niko ne zna gde, niko ne može čak ni da
pretpostavi gde, ali oči su nam se otvorile, a vi ste hteli da ih ponovo
zatvorite!"
Mandelbaum je prekinuo, uzdahnuo i okrenuo se prema svojim
detektivima. "Vodite ih, momci", rekao je.
Zaverenička klika naterana je na splav ... nežno, nije bilo potrebe za
grubošću i pakošću. Mandelbaum je stajao i posmatrao kako se splav polako
diže do zvezdanog broda. Onda se okrenuo ka dugačkom metalnom objektu
na zemlji.
"Kakav herojski poduhvat!" promrmljao je mašući glavom. "Jalov, ali
herojski. Ovo su dobri ljudi. Nadam se da ćemo ih brzo povratiti."
Korint se obešenjački cerio. "Naravno, mi smo potpuno u pravu", rekao je.
Mandelbaum se zakikotao. "Žao mi je zbog lekcije", odgovorio je. "Stare
navike su suviše jake ... činjenica mora da ima moralni pečat na sebi... Pa, mi,
ljudska rasa, moramo to ubrzo da prevaziñemo."
Fizičar se uozbiljio. "Mora se imati neka vrsta morala", rekao je.
"Naravno. Kao što moraš da imaš motiv za sve što radiš. Ipak, mislim da
smo prevazišli tu uskogrudu vrstu kodeksa koju su proklamovali krstaši, pa su
spaljivali jeretike i bacali otpadnike u koncentracione logore. Nama je
potrebna ličnija i manje javna počast."
Onda je Mandelbaum zevnuo i protegao svoju gipku figuru sve dok se nije
učinilo da kosti moraju da zakrckaju. "Dugo jahanje, a na kraju ni pristojnog
puškaranja", rekao je. Splav se ponovo spuštao, automatski. "Ja ću malo da
odspavam. Možemo da pogledamo ovaj krš i ujutro. Ideš?"
"Ne još", rekao je Korint. "Suviše sam umoran." Želim da razmislim.
"Prošetaću do plaže."