Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

ovom gradu ostalo je nekih šest ili sedam miliona ljudi. Ako ne budemo mogli
da im obezbedimo redovnu dostavu hrane, umreće od gladi. Može li vaše
udruženje da pusti da sedam miliona nevinih ljudi, žena i dece umre od gladi
dok vi sedite na više hrane nego što vam je potrebno? Ne. Vi ste pošteni ljudi.
To ne možete."
"Ne znam", smrknuto je rekao Gantri. "Pošto je ta rulja iz grada prošlog
meseca prošla kao stampedo..."
"Verujte mi, gradska vlada uradila je sve što je mogla da ih spreči.
Delimično nismo uspeli, panika je bila prevelika, ali sprečili smo da ceo grad
ne krene na vas." Mandelbaum je prstima napravio most i prosuñivački rekao:
"Sad, ako ste baš prava čudovišta, onda ćete pustiti ostale da umru ovde.
Samo što to oni neće. Pre ili kasnije, svi će se sjatiti na vas, a onda je sve
propalo."
"Naravno. Naravno." Gantri je trljao svoje velike šake. Nekako se on našao
u odbrambenom položaju. "Nije da mi 'oćemo da pravimo probleme, tamo na
selu. Samo ... ovaj, mi vam uzgajamo hranu a vi je ne plaćate. Samo je
uzimate. Vaši bonovi ništa ne znače. Šta s tim možemo da kupimo?"
"Sad ništa", iskreno je rekao Mandelbaum. "Ali, verujte mi, mi nismo krivi
zbog toga. Ljudi ovde žele da rade. Samo, još se nismo dovoljno organizovali.
Kad se to desi, naši bonovi predstavljaće za vas odeću i mašine. Ali ako
pustite da gladujemo... Gde ćete onda prodavati robu?"
"O svemu se tome govorilo na sastanku udruženja", odvrati Gantri. "Stvar
je u tome šta mi imamo kao garanciju za vaš deo pogodbe?"
"Vidite, gospodine Gantri, mi zaista želimo kooperaciju. Toliko je želimo
da smo spremni da ponudimo predstavniku vašeg udruženja mesto u
gradskom veću. Kako onda možemo da vas prevarimo?"
Gantrijeve oči lukavo su se suzile. "O koliko članova veća je reč?"
Pogañali su se neko vreme i Gantri je otišao s ponudom grada o četiri