Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

je osetio nelagodu svog gospodara i zarežao, ali sasvim slabo.
Stranac je pružio ruku. "Zovem se Luis. Net Luis iz Njujorka. Nadam se da
ćete mi oprostiti zbog ovog upada. Poslao me je Džon Rosman. Ne oseća se
najbolje, inače bi sam došao."
Brok se rukovao, malo ospokojen kad je pomenuto Rosmanovo ime. Starac
je oduvek bio pristojna sorta, a Luisovo ponašanje bilo je udvorničko. Brok se
prisilio da pogleda čoveka u oči, i predstavio se.
"Da, prepoznao sam vas po Rosmanovom opisu", rekao je Luis. "Njega
veoma zanima kako se vi ovde snalazite. Ne brinite, on nema nameru da
ponovo prisvoji ovo zemljište; to je samo prijateljska znatiželja. Ja radim u
njegovom Institutu i, iskreno, i sam sam znatiželjan, tako da sam umesto
njega došao da proverim."
Brok je odlučio da mu se Luis sviña. Čovek je govorio prilično lagano,
mora da se malo mučio da se vrati na stari način govora, ali u njemu nije bilo
ničeg pokroviteljskog.
"Iz onoga što sam čuo, uradili ste čudesan posao", rekao je Luis.
"Nisam znao da ste ... pa ... da smo..." Brok je zastao, mucajući.
"Oh, da. Krajičkom oka posmatramo vas sve otkako smo izišli na kraj s
našim sopstvenim nevoljama. A njih je bilo mnogo, verujte mi. I dalje ih ima,
kad smo već kod toga. Evo, mogu li da vas ponudim cigarom?"
"Hmmm ... pa..." Brok je prihvatio, ali je nije zapalio. Nije imao naviku.
Ali može je ponuditi nekom drugom. "Hvala."
"To nije beba", iskezio se Luis. "Bar se nadam da nije!" Sam je zapalio
jednu upaljačem koji je radio čak i po jakom, bučnom vetru.
"Bez sumnje ste primetili da su gradovi u blizini evakuisani", rekao je
pošto je zadovoljno povukao dim.
"Da, već nekoliko meseci", odgovorio je Brok. Prkosno: "Uzimali smo ono
što nam je potrebno, a što smo mogli da nañemo tamo."