Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

ez sjaja. Pokušala je četkom i vodom da je dotera, a da nije znala, niti ju je
bilo briga zašto to radi, a zatim je sišla stepenicama na prvi sprat.
Vrata direktorove kancelarije bila su otvorena i puštala da vetrić pronañe
sebi put izmeñu prozora i ulaza u zgradu. Unutra su se nalazile tihe mašine
koje su verovatno obavljale posao velikog tima sekretarica. Šila je prošla kroz
spoljnu prostoriju i pokucala na otvorena vrata unutrašnje kancelarije.
Helga Arnulfsen podigla je pogled sa stola. I ona je malo smršala, shvatila
je Šila, a oči su joj potamnele. Meñutim, bez obzira na to što se oblačila
neformalnije nego ranije, delovala je snažno i uglañeno. Glas, koji joj je uvek
bio hrapav, usled iznenañenja neznatno se podigao: "Šila!"
"Kako si?"
"Uñi" uñi stvarno, sedi. Dugo se nismo videle. Helga se smešila dok je
obilazila sto i rukovala se sa Šilom, ali prsti su joj bili hladni.
Pritisnula je dugme i vrata su se zatvorila. Sad smo "Same", rekla je.
Dovukla je stolicu preko puta Šiline i sela, muški prekrstivši duge skladne
noge. "Pa, drago" mi je što te vidim. Nadam se da se dobro osećaš. Ne
izgledaš dobro, jadničku.
"Ja..." Šila je sklopila ruke, rasklopila ih i počela da pretura po tašni koja
joj se nalazila u krilu. "Ja..." Zašto sam došla?
Oči: Zbog Pita.
Klimanje: Da. Mora da je to. Nekad ne znam zašto... Ali mi smo ga volele,
zar ne?
"Ti si", bezizražajno je rekla Helga. "bila jedina do koje mu je bilo stalo." I
povreñivala si ga. Tvoja patnja donosila mu je bol.
Znam. To je ono najgore. Pa ipak "On nije bio isti čovek", rekla je Šila.
Suviše se promenio, kao i ceo svet. Čak i dok sam ga držala, klizio je pored
mene, samo vreme ga je odnosilo. "Izgubila sam ga još pre nego što je umro."
"Ne. Imala si ga, uvek si ti bila ta koja ga je imala." Helga je slegla