Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

"A šta je s usevima?"
"Još nema puno posla. Uostalom, nek se nose."
Brok je pogledao u nebo. Za sve one godine koje je ovde proveo, Bergen je
bio najpouzdaniji i najvredniji radnik koga su imali.
"A ti si postao pametan baš kao i mi, zar ne, Arči?" upita Bergen. "Rek'o
bi' da si negde oko normale - normale pre promene, mislim. A nije gotovo.
Bićeš ti još pametniji."
Brokovo lice se zažarilo.
"Izvini, nisam mislio ništa lično. Ti si dobar čovek." Na trenutak je
prebirao po papirima razbacanim po stolu za kojim je sedeo. "Arči, ti si sada
zadužen za ovo."
"A?"
"I ja odlazim."
"Ali, Bile... Ti ne možeš..."
"Mogu i hoću, Arči." Bergen je ustao. "Znaš, moja žena oduvek je želela
da putuje, a ja moram da razmislim o nekim stvarima. Nije važno o kakvim;
to je nešto o čemu sam mozgao mnogo godina, a sada verujem da vidim
odgovor. Poći ćemo, našim kolima, na zapad."
"Ali ... ali ... gospodin Rosman, on ra-ču-na na tebe, Bile..."
"Bojim se da u životu postoje važnije stvari od vikendice na selu
gospodina Rosmana", ravnodušno je rekao Bergen. "Ti si sposoban da
upravljaš ovim, čak i ako te Vos ostavi."
Strah i zbunjenost pretočili su se u porugu: "Plašiš se životinja, a?"
"Ma, ne, Arči. Uvek se seti da si i dalje pametniji od njih i, što je još
važnnije, da imaš ruke. Puška će sve zaustaviti." Bergen je prišao prozoru i
pogledao napolje. Bio je vedar, vetrovit dan, i nemirne grane drveća kidale su
sunčevu svetlost. "U stvari", nastavio je istim blagim, dalekim tonom, "farma
je bezbednija od bilo kog drugog mesta koje mi pada na pamet. Ako