Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

"Pitanje vremena!" Korint se okrenuo s mesta na kome je sedeo. "Rekao
bih da si u pravu. U svakom slučaju, za nekoliko sati spustićemo se. Ali ja
želim da nam pripreme pravi doček!"
"Tuce limfjordskih ostriga u školjci, sa puno soka od limuna", sanjario je
Luis, sve to glasno govoreći. "Rajnsko vino, naravno ... recimo iz '37-e. Mladi
škampi u svežem majonezu, na francuskom hlebu sa sveže bućkanim
buterom. Dimljena jegulja sa hladnom kajganom na crnom ražanom hlebu, ne
zaboravi sitan luk..."
Korint se široko osmehnuo iako je pola njegovog uma bilo zaokupljeno
Šilom, sam s njom na nekom osunčanom mestu. Bilo je to dobro, osećao je
neobičnu toplinu dok je sedeo i izmenjivao uobičajene fraze, iako su one
očigledno bile samo obične reči i promene izraza. Za sve vreme dugog puta
kući raspravljali su se kao pijani bogovi, istražujući sopstvene intelekte; ali
bio je to i način da se se otkloni golema mračna tišina. Sada su se vratili vatri
čovekovog ognjišta.
"Zdravo, Zvezdani brode I."
Divlje su se bacili prema mikrofonu. Glas koji je dopirao bio je slab,
zatomljen bukom Sunca i zvezda, ali bio je ljudski. Bio je to dom.
milja.
"Hej", prošaptao je Luis zapanjeno, "hej, čak ima i bruklinški naglasak."
"Zdravo, Zvezdani brode I. Njujork zove. Čuješ li me?"
"Da", rekao je Korint, suvog grla, i sačekao da signal preskoči milione
"Vraški smo se namučili da vas dobijemo", rekao je glas razgovorno, pošto
je vremensko kašnjenje proteklo u zavijajućoj, praskavoj praznini. "Morali
smo da uzmemo u obzir Doplerov efekat... Kao da vas goni sam ñavo... Gori
li vam pod nogama, ili šta je?" Nije pominjao inženjerski genije koji je
komunikaciju učinio mogućom; sada je to bio mali posao. "Ipak, čestitamo!
Sve u redu?"