Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

automobil ili pešak prošao bi pored njih. Korint je pomislio da promena u
Njujorku oslikava u malom ono što se dogodilo sa svetom.
"Kako Šilin posao?" upitala je Helga. Korin je našao posao svojoj ženi u
centru za pomoć, u nadi da će joj to podići moral. Slegnuo je ramenima i nije
odgovorio. Bilo je bolje podići lice prema vetru koji je slabašno strujao
izmeñu tamnih zidova. Ona je zaćutala; kada on oseti potrebu da razgovara,
biće tu.
Skromni neonski znak najavio je Rodžerov kafe. Ušli su i otkrili plavičast
polumrak, hladan i luminiscentan, kao da je sam vazduh zadržavao izmenjenu
svetlost. Dobar trik, pomislio je Korint. Pitam se kako im to uspeva? - i u
trenutku shvatio novo načelo fluorescencije na kome to mora da je bilo
zasnovano. Možda je neki inženjer iznenada rešio da više voli da bude vlasnik
restorana.
Stolovi su bili razmaknuti nešto više nego što bi to ranije bio običaj. Korint
je nehajno zapazio da su rasporeñeni u spiralu koja, u proseku, minimizuje
korake kelnera od obedavaonice do kuhinje i nazad. Ali do njih se dokotrljala
mašina na mekim gumenim točkovima i pružila im jelovnik i pisaljku, da
napišu porudžbine.
Na meniju je bilo malo jela od mesa - još je bila nestašica hrane - ali Helga
je uporno ponavljala da je sos od soje izuzetno ukusan i Korint je to naručio
za oboje. Naravno, biće tu i aperitiv.
Kucnuli su se preko bele tkanine. Oči su joj se netremice zagledale u
njegove, čekajući. "Was hael."
"Drinc hael", odgovorila je. Čežnjivo: "Bojim se da naši potomci uopšte
neće razumeti naše pretke. Celo veličanstveno varvarsko nasleñe biće za njih
životinjsko žvakanje, zar ne? Ponekad se naježim kad pomislim na
budućnost."
"I ti", promrmljao je, i znao da je odbacila rezervisanost samo da bi njemu