Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

ispravnog engleskog.
"Jutros si zakasnio", mislio je Luis. "Da li je bilo nekih problema?"
"Kasno sam krenuo zbog Šile", bio mu je odgovorio Korint. "Iskreno,
Nete, ona ovo uopšte ne podnosi dobro. Brinem se zbog nje. Samo, šta tu ja
mogu? Više ne razumem ljudsku psihologiju, ona se previše i prebrzo menja.
Niko je ne razume. Svi mi postajemo jedni drugima stranci ... i sebi ... a to je
zastrašujuće."
Luisovo teško telo pomerilo se napred. "Hajde. Rosman je ovde i hoće da
proćaska s nama."
Krenuli su niz hodnik i ostavili Johansona i Grinevalda uronjene u posao:
merenje promenjenih prirodnih konstanti, ponovno kalibrisanje ureñaja,
ponovno obavljanje brojnih osnovnih naučnih zadataka.
Širom zgrade, ostala odeljenja kartirala su izmenjena lica sopstvenih
disciplina. Kibernetika, hemija, biologija, psihologija, pre svega... Ljudi su
nevoljno odlazilina spavanje - bilo je toliko toga da se uradi.
Glavešine odeljenja okupile su se oko dugačkog stola u glavnoj sali za
sastanke. Rosman je sedeo na svom kraju, visok, mršav i sedokos, ne mičući
svoje asketske crte lica. Helga Arnulfsen bila mu je s desne strane, Feliks
Mandelbaum s leve. Za trenutka se Korint zapitao šta sindikalni radnik traži
ovde, a onda je shvatio da on mora da predstavlja vladu grada u slučaju
opasnosti.
"Dobar dan, gospodo." Rosman je prošao kroz oblike edvardijanske
učtivosti s formalnošću koja bi bila smešna da nije tako očigledno
predstavljala očajnički pokušaj da se veže za nešto stvarno i poznato. "Molim
vas, sedite."
Činilo se da su sad svi tu, jer je Rosman prešao pravo na stvar:
"Upravo sam se vratio iz Vašingtona. Okupio sam vas ovde jer osećam da
je neophodna hitna razmena ideja i informacija. Vi ćete se osećati bolje