Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

odrešit unitarni.
"Potrebno mi je još ljudi", rekao je. "Posao opet postaje suviše velik."
Mandelbaum je puhnuo dim i počeo da razmišlja o tome. Posmatrači su
bili njegova tvorevina, iako je ideja daleko prodrla i neće proći mnogo
vremena pre nego što će je, verovatno, prihvatiti meñunarodna vlada. Glatko
operisanje društva zahteva postojan protok fantastično ogromne količine
informacija koje se svakodnevno moraju meñusobno dovoditi u vezu ako se
ne želi da se razvoj otrgne iz ruke. Posmatrači su ih prikupljali na različite
načine: jedan od najdelotvornijih bio je naprosto lutati naokolo kao običan
grañanin, razgovarati s ljudima i koristiti logiku da se popune sve prećutno
izrečene stvari.
"Brajane, regrutacija i obuka zahtevaju vreme", rekao je Mandelbaum. "Za
šta tačno su ti potrebni?"
"Pa, prvo, tu je ovo sa slaboumnima, hteo bih da tu stavim još par ljudi.
Nije to lak posao; ima ih koji još lutaju naokolo, znaš i sam, i moramo da ih
pronañemo i nenametljivo navedemo na pravi put, prema jednoj od onih
malih kolonija koje niču."
"A same kolonije treba brižljivije nadgledati i čuvati od uticaja... aha. Pre
ili kasnije, moraćemo da odlučimo šta s njima. Ali to će biti sastavni deo
odluke šta ćemo sa samima sobom, a to još prilično visi u vazduhu. U redu,
još nešto?"
"Nabasao sam na... nešto. Ne znam šta, ali mislim da je veliko i da je deo
toga ovde u Njujorku."
Mandelbaum je bio miran. "Šta to, Brajane?" tiho je upitao.
"Ne znam. Možda nije čak u pitanju kriminal. Ali veliko je. Imam
nagoveštaje iz pet-šest zemalja širom sveta. Naučna oprema i materijali
odlaze sumnjivim kanalima i gube se iz vida ... javnosti."
"Pa? Zašto bi nam svaki naučnik podnosio detaljan račun o svom radu?"