Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

"Unutra su šimpanza i moron, prave aparat na ćumur da bi imali gorivo za
motore", objasnio je Brok. Nije bolelo kad se kaže 'moron'... ne više.
"Slobodan je dan, ali oni su navalili da ipak rade."
"Koliko ih imate, sve u svemu?"
"Oh, pa, deset muškaraca i šest žena, od petnaest do ... pa, rekao bih da je
najstarijem šezdeset godina. Mentalno, od imbecila do morona. Roñeno je i
par dece. Naravno, teško je reći gde prestaju ljudi a počinju životinje.
Majmuni, ili ovaj ovde Džoi, sasvim sigurno su inteligentniji i korisniji od
imbecila." Džoi je mahnuo repom i delovao kao da mu je drago. "Ja ne
pravim razliku; svi rade ono za šta su najsposobniji, i svi jednako
doprinosimo."
"Znači, vi komandujete?"
"Rekao bih da je tako. Uvek mene gledaju kad treba da se nešto uradi. Ja
nisam najbistriji ovde, ali naša dva intelektualca su ... pa ... nesposobni."
Luis je klimnuo. "Često je tako. Sama inteligencija manje se računa nego
ličnost, snaga karaktera ili prosta sposobnost da se odlučuje i istraje na tim
odlukama." Prodorno je gledao svog većeg sadruga. "Znate, vi ste roñeni
voña."
"Jesam li? Ja samo nekako petljam što bolje mogu."
"Pa", zakikotao se Luis, "rekao bih da je to osnovna karakteristika dobrog
voñe."
Pogledao je po zgradama, i dalje, ka širokom obzorju. "Ustanovili ste
srećnu malu zajednicu", rekao je.
"Ne", slobodno je odgovorio Brok. "Ona to nije."
Luis ga je okrznuo pogledom, podižući obrve, ali nije ništa rekao.
"Ovde smo suviše blizu stvarnosti da bismo bili dobro zaštićeni", rekao je
Brok. "To će možda doći kasnije, kada se bolje prilagodimo; sada nas u životu
drži samo težak rad. Moraćemo da naučimo da živimo s nekim prilično teškim