Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

ednu nepriličnost sopstvenog života, trivijalnost svoga posla, uske i
besmislene granice svojih verovaja i ko vencija ... i digao je ruke.
Naravno, nisu svi otišli ... nije čak ni većina. Ali dovoljno je ljudi to
uradilo da iz koloseka izbaci celokupnu strukutru tehnološke civilizacije. Ako
se više ne kopa ugalj, onda radnici u čeličanama i mašinci ne mogu ostati na
svojim poslovima, makar to i hteli. Dodajete to na poremećaje prouzrokovane
izokrenutim osećanjima i...
Gola žena hodala je ulicu s korpom za pijacu u rukama. Počela je da misli
svojom glavom, zamislio je Korint, zaključila da je odeća leti smešna i
iskoristila to što je policija imala drugih briga, da reši svoju. U tome, samom
po sebi, nije bilo nikakve štete, ali gledajući to kao simptom, zadrhtao je. Bilo
koje društvo nužno je zasnovano na odreñenim, manje ili više proizvoljnim
pravilima i ograničenjima. Previše ljudi odjednom je shvatilo da su zakoni
proizvoljni, bez stvarnog značaja, i počelo da krši svaki koji im se nije sviñao.
Jedan mladić sedeo je na pragu kuće, rukama je obgrlio kolena privučena
do brade, ljuljao se napred-nazad i tiho cvileo. Korint je zastao. "Šta nije u
redu?" upitao je.
sam."
"Strah." Oči su bile svetle i blistale su. "Iznenada sam ga spoznao. Sam
Korintov um pružio se napred, do onoga što se spremao da kaže, ali je čuo
samo panikom zamagljene reči: "Sve što znam, sve što jesam, ovde je, u
mojoj glavi. Sve postoji za mene samo onako kako to ja znam. A jednoga
dana ja ću umreti." Pruga pljuvačke tekla mu je iz ugla usana. "Jednoga dana
doći će velika tama, mene neće biti ... ničeg neće biti! Ti ćeš možda postojati,
za tebe ... mada, kako mogu da znam da i ti nisi samo moj san?... ali za mene
neće biti ničega, ničega, ničega. Neće čak biti ni da sam bio." Slabašne suze
curile su mu iz očiju; Korint je produžio dalje.
Ludilo ... da, to je bilo u tesnoj vezi s kolapsom. Mora da postoje milioni