Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

"Ja neću da večno ostanem ovde."
"Niko ti to i ne traži. Hajde, vreme je za mužu."
"Judo, šta ćemo s mlekom od trideset krava? Kamion iz mlekare već tri
dana ne dolazi."
"Mmmmm... da... Pa, smisliću već nešto. Tek ne možemo da ih pustimo da
im se vimena rasprsnu."
"A što da ne?" promrmljao je Vos, ali je krenuo za njim u štalu.
Pomusti trideset krava nije bio lak posao, čak ni uz pomoć nekoliko
mašina. Brok je odlučio da pokuša da većinu pomuze, ali to je tražilo puno
vremena, jer ih je potrebno bilo postepeno sabijati. Dotle su one već postale
nemirne i bilo ih je teško kontrolisati.
Izišao je, uzeo vile i počeo da preko ograde baca seno ovcama, koje su,
kao i obično, pohrlile iz šume. Negde na pola posla, prenuo ga je Džoijev
divlji cvilež. Okrenuo se i ugledao kako mu se približava ogroman holštajnski
bik, koji je živeo na farmi.
Oslobodio se! Brokova ruka krenula je ka pištolju za pojasem, a zatim opet
ka vilama. Pištoljče ne pomaže mnogo kod ovakvih čudovišta. Bik je frktao,
udarao nogom o zemlju i mahao glavom s koje su bili odrezani rogovi.
"Polako, drugar." Brok je lagano krenuo ka njemu; oblizivao je suve usne.
Buka njegovog srca glasno mu je odjekivala u ušima. "Dobro je, polako, 'ajd'
nazad u tor."
Džoi je zarežao, kruto se držeći gazde. Bik je spustio glavu i krenuo.
Brok se trgnuo. Činilo se da div ispred njega ispunjava nebo.
Brok ga je ubo ispod čeljusti. Greška, u magnovenju je shvatio; trebalo je
da gaña oči. Vile su mu bile izbačene iz ruku i osetio je udarac koji ga je
oborio na zemlju. Bik je nabio glavu na Brokove grudi i pokušavao da ga
probode rogovima kojih nije bilo.
Odjednom je zamukao, s užasom bola u glasu. Džoi mu je prišao s leña i