Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

moraće da vuku plugove, a Vang Kao je želeo da im što više olakša rad.
Rastavljao je jedan traktor koji je ostao bez goriva, poslednje sećanje na
komuniste, u potrazi za kugličnim ležajevima, kada se proneo glas da preko
polja stiže stranac.
Vang Kao je uzahnuo i prestao da radi. Nespretno je prošao kroz polumrak
kolibe koja je predstavljala kovačnicu, zgrabio pušku i par preostalih čaura, i
nabacio je na postavljen plavi kaput. Bila je dobar prijatelj, ta puška, služila
ga je tokom mnogo stotina milja posle raspada armije u pobuni, dok je išao
kući. Tada je još bilo komunističkih trupa na slobodi, a da ne pominjemo
izgladneli narod koji se odao pljački. Čak i sad, čovek nije mogao da bude
siguran ko može da bude pridošlica. Poslednji stranac došao je u sjajnoj
letelici naprosto da pronese glas da postoji nova vlada pod kojom će svi ljudi
biti slobodni; ali vlada je bila daleko i još nije bila jaka; ljudi moraju da se
sami brane kada se za to ukaže potreba.
Njegovi susedi čekali su napolju, pomalo drhteći na hladnoći. Neki od njih
takoñe su imali pušle, a ostali su bili naoružani samo noževima, toljagama i
vilama. Bled dah im je izlazio iz nozdrva. Iza njihove linije, žene, deca i starci
stajali su na dovracima, spremni da se bace u zaklon.
Vang Kao je žmirkao preko snega. "Samo je jedan čovek", rekao je. "Ne
vidim da ima oružje."
"Jaše na jednom magarcu a vodi drugog", odvratio je sused.
Ovde je nešto bilo čudno. Ko je mogao da upravlja životinjama posle
velike promene? Vang Kao je osetio trnce duž vrata.
Čovek koji im se približavao bio je star. Smešio se ljubazno i, jedna po
jedna, puške su se spustile. Ali bilo je čudno kako je slabašno obučen, kao da
je leto. Dojahao je do ljudi i pozdravio ih prijateljski. Niko ga nije pitao za cilj
njegovog puta, ali oči koje su ga posmatrale bile su dovoljno ljubopitljive.
"Zovem se Vu Hsi", rekao je, "i imam poruku za vas, koja bi mogla da