Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

150, ona ne mora da postane pametnija nego što jeste."
Korint je klimnuo. "Na kraju, razvijaju se i surogati mozga da rešavaju
probleme koje sam mozak ne bi mogao", rekao je. "Kompjuteri, na primer;
iako je pisanje zaista to isto. Naravno, shvatam šta hoćeš da kažeš."
"Oh, ima tu još mnogo toga", dodao je Luis. "Fizička graña nervnog
sistema nameće ograničenja, kao što ti je dobro poznato. Mozak ne može da
bude veći jer bi nervni putevi bili predugački. Razradiću detaljniju teoriju kad
stignem kući, ako me neko drugi nije preduhitrio.
Zemlja, naravno, predstavlja poseban slučaj. Prisustvo inhibitorskog polja
nateralo je život na Zemlji da promeni svoju osnovnu biohemiju. I mi imamo
ograničenja u grañi, ali ona su šira zbog te razlike u tipu. Stoga je lako
moguće da smo mi sada najpametnija rasa u vaseljeni ... ili, bar, u ovoj
galaksiji."
"Mmmmm, može biti. Naravno, u polju je bilo i mnogo drugih zvezda."
"I još je. Nove mora da ulaze svakog dana. Gospode, kako mi je žao
mislećih rasa na tim planetama! One se vraćaju nazad, na submoronski nivo...
Mnoge od njih moraće naprosto da izumru, nesposobne da opstanu bez
umova. Zemlja je imala sreće; uplovila je u polje pre nego što se inteligencija
pojavila."
"Ali mora da ima mnogo planeta kod kojih je tako", navaljivao je Korint.
"Pa, moguće je", dopustio je Luis. "Možda ima rasa koje su se hiljadama
godina ranije razvile i uzdigle na naš sadašnji nivo. Ako je tako, na kraju
ćemo se sresti s njima, iako je galaksija tako velika da to može da potraje. A
mi ćemo se harmonično prilagoditi jedni drugima." Šeretski se nasmejao.
"Najzad, čist logički um tako je protejski, a sama psihička želja postaće nam
tako nevažna da ćemo, bez sumnje, spoznati da su ta bića baš kao i mi ... bez
obzira na šta nas njihova tela podsećala. Kako bi ti se svidelo da postaneš
parter jednom, recimo ... džinovskim pauku."