Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

je predstavljala najveći problem; ali negde unutar kruga od stotinu milja
trebalo bi da postoji neko prirodno solište, može da pokuša da pronañe gde je,
i ode do njega, a moraće da štedi benzin, i da spremi puno drva za zimu -
mislio je da će moći da se provuče. Ovako ili onako, provući će se.
Opseg zadatka ga je užasnuo. Jedan čovek! Jedan par ruku! Ali to je već
bilo urañeno, cela ljudska rasa išla je težim putem. Neće ga ubiti to što će
sniziti životni standard i jedno vreme jesti nedovoljno raznovrsnu hranu.
A imao je mozak koji bi se, po merilima od pre promene, smatrao
izuzetnim. I već je pustio taj um u pogon: prvo, smisliti redosled operacija u
sledećoj godini, zatim pronaći način da se opstanak učini lakšim. Naravno da
to može da učini.
Ispravio je ramena i pritisnuo gas, željan da stigne kući i odmah započne.
Kad je skrenuo na pristupni put, buka je postala nepodnošljiva. Čuo je
roktanje, cijuk i lomljavu drveća, i kamion se zaneo kad je panično trgnuo
upravljač. Svinje, pomislio je. Svinje su gledale i videle kad je otišao...
A on je zaboravio pušku.
Prokleo je, pojurio putem, pored kuće, i uleteo u dvorište. Tamo je bio
rusvaj. Svinje su bile kao mali crni i beli tenkovi; šištale su i roktale. Vrata
štale bila su na silu otvorena, one su zašle meñu vreće sa stočnom hranom,
cepale ih, žderale brašnjavu hranu; neke od njih čak su odvuklu cele vreće u
šumu. Bio je tu i bik, koji mora da je poludeo; frktao je i rikao kad je ugledao
čoveka, a krave su mukale naokolo - bile su slomile ogradu svoga pašnjaka i
krenule. Dve mrtve ovce, pregažene i rasporene, ležale su u dvorištu, a ostale
mora da su u strahu pobegle. A Džoi...
"Džoi", pozvao je Brok. "Gde si, momak?"
Padala je slaba kiša; fino rominjanje koje je zamagljivalo drveće i na
zemlji se mešalo s krvi. Stari vepar bio je mokar i izgledao sjajan kao čelik.
Kada je kamion stigao, podigao je glavu i zaskvičao.