Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

Počinjem da previše zavisim od tebe. Net i Feliks su zaokupljeni svojim
poslom. Šila više nema snage, predugo se bori sama sa sobom. Ostaješ samo
ti, a to za tebe nije dobro.
Ne smeta mi. To je sve što imam, sad kad to od sebe više ne mogu da
sakrivam.
Ruke su im se spojile preko stola. Onda, polako, Helga je povukla svoje i
odmahnula glavom.
"Bože!" Korint je stisnuo pesnice. Samo kad bismo mogli da nešto više
saznamo o nama samima! Kad bismo imali psihijatriju koja deluje!
Možda ćemo uskoro. Radi se na tome. Umirujuće: "A kako tvoj posao?"
"Dobro, rekao bih." Zvezde će nam biti nadohvat ruke pre proleća. Ali
koje dobro od toga? Šta će nama zvezde? Korint je zurio u svoju vinsku čašu.
"Pomalo sam pijan. Previše pričam."
"Nije važno, dragi."
Pogledao ju je. "Zašto se ne udaš, Helga? Nañi nekoga. Ne možeš mene da
izvučeš iz mog ličnog pakla."
Lice joj je govorilo suprotno.
"Bolje me izbaci iz svog života", šapatom je navaljivao.
"Da li bi ti izbacio Šilu iz tvog?" upitala je.
Mašinski konobar tiho je došao da skloni tanjire i servira glavno jelo.
Korint je maglovito primetio da bi trebalo da nema apetit. Zar jad
tradicionalno ne donosi propadanje. Ali hrana je bila ukusna. Jelo ... pa da,
neka vrsta kompenzacije, kao piće, sanjarenje, rad, ili bilo šta drugo što vam
padne na pamet.
Moraš da izdržiš, govorile su Helgine oči. Šta god bilo, moraš to da
preživiš, ti i tvoj zdrav razum, jer to je tvoje nasleñe ljudskosti.
Posle nekog vremena glasno je izgovorila četiri odsečne reči koje su
sadržale jedno nadrastajuće značenje: "Pite, da li bi" voleo da odeš