Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

ila je van domašaja čak i njegove mašte. Čovek će još imati motivaciju, još
će želeti da radi nešto, ali moći će da svesno bira šta želi. Njegova ličnost
moći će da se sama prilagodi intelektom shvaćenim zahtevima situacije u
kojoj se nalazi. On neće biti robot, ne, ali neće ni podsećati na ono što je bilo
u prošlosti. Kada se nove tehnike u potpunosti razviju, nestaće
psihosomatskih bolesti, pa čak će se i organske nevolje u velikoj meri moći
kontrolisati voljom; nema više bola; svaki čovek moći će da nauči dovoljno o
medicini da može da se za ostalo brine, i više neće biti doktora.
Na kraju ... neće biti smrti?
Ne, verovatno ne i to. Čovek je još jako konačna stvar. Čak i sad, on ima
prirodna ograničenja, kakva god ona bila. Istinski besmrtan čovek na kraju bi
bio satrt težinom sopstvenog iskustva, potencijali njegovog nervnog sistema
bili bi iscrpljeni.
Bez obzira na to, životni vek od mnogo vekova trebalo bi da bude
dostižan; a sablasti starosti, laganom raspadanju zvanom senilnost, doći će
kraj.
Protejski čovek - intelektualni čovek - beskonačnost!
Zvezda se nije mnogo razlikovala od Sunca... Malo veća, malo crvenija, ali
imala je planete, a jedna od njih ličila je na Zemlju. Korint je usmerio brod u
atmosferu na noćnoj strani.
Detektori su obrañivali površinu. Nije bilo druge radijacije osim
pozadinskog zračenja, što je označavalo da se ne koristi atomska energija; ali
bilo je gradova u kojima su same zgrade sijale hladnom svetlošću, i mašina i
radija i komunikacije širom planete. Brod je zabeležio glasove koji su govorili
u noći, da bi se kasnije možda mogao i jezik da analizira.
Domoroci, viñeni i fotografisani u deliću sekunde dok je brod nečujno
proletao iznad njih, bili su humanoidni, dvonožni sisari, mada su imali