Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

lepo odvesti se kući posle posla; naravno, on bi se sav zbunio kad bi vozio, a
imao je i nekoliko sudara. Čudno, jer se činilo da to nije tako teško; treba
naučiti neke signale i držati oči otvorene - to je sve.
Bat njegovih stopala na putu bio je šupalj. Duboko je udahnuo - uvukao
hladan večernji vazuh u pluća i pogledao naviše, pored Meseca. Večeras su
zvezde baš velike i svetle.
Još se nečeg prisetio; neko je rekao da su zvezde kao Sunce, samo su dalje.
To mu tada nije imalo puno smisla. Ali možda je zaista tako, jer je i svetlo
malo sve dok mu ne priñeš, a tada može da bude jako veliko. Samo, ako su
zvezde velike kao Sunce, onda mora da su grozno daleko.
A onda se ukopao u mestu, jer je iznenada osetio nalet jeze. Gospode
Bože! Koliko visoko gore mora da su zvezde!
Činilo se da mu zemlja izmiče ispod nogu; kao da visi na majušnoj steni
koja se ludo vrti kroz večitu tamu, a velike zvezde gore i tutnje oko njega,
tako daleko gore da je zacvileo a da toga nije ni bio svestan.
Počeo je da trči.
Dečak je ustao rano, iako je bilo leto pa škola i doručak nisu bili ni blizu.
Ulica i grad s druge strane njegovog prozora delovali su jako čisto i svetlo na
ranom suncu. Da nije bilo jednog kamiona koji je prokloparao ulicom, i
čoveka u plavom radničkom odelu koji je prošao ka mlekari, noseći posudu s
ručkom, ceo svet bio bi samo njegov. Otac mu je već otišao na posao, mama
je volela da se na još jedan sat vrati u krevet pošto bi ocu spremila doručak, a
seka je još spavala, tako da je cela kuća bila njegova.
Trebalo je da mu doñe drug i da krenu na pecanje, ali prvo je hteo da malo
radi na modelu aviona. Umio se onoliko detaljno koliko se to obično zahteva
od jednog desetogodišnjaka, zgrabio zemičku iz ostave, vratio se u svoju sobu
i ščistio sve sa stola. Avion će biti prava lepotica: Meteor sa CO 2 punjenjem