Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

Manzeli je slegnuo ramenima. Znao je da ona neće nikome reći, toliko je
umeo da pročita kod nje, a na to je i računao. Ako to kod nje nije izazvalo
uzbuñenu radost kojoj se Grinevald nadao, to je njegov problem.
Šila je odlutala do jednog kraja sobe. Tamošnja kolekcija aparata delovala
je neobično medicinski. Videla je sto sa trakama, ladicu sa potkožnim iglama
i ampulama, mašinu koja se tmurno nadnosila nad uzglavlje stola... "Šta je
ovo?" upitala je. Ton njenog glasa mogao je da im ukaže da već zna šta je u
pitanju, ali oni su bili suviše udubljeni u sopstvena nadanja.
"Modifikovani tretman elektrošokovima", rekao je Grinevald. Objasnio je
da se u prvim nedeljama promene pokušalo proučavanje funkcionalnih
aspekata inteligencije sistematskim uništavanjem ćelija cerebralnog korteksa
kod životinja, i merenjem efekata. Ali ubrzo je to napušteno kao preterano
neljudski i relativno beskorisno. "Mislio sam da znate" za to, završio je. Bilo
je to "U biološkom i psiho odeljenju dok je Pit" još bio ovde. Sećam se da se
on "snažno usprotivio" tome. Zar i "vama" nije nešto nabacio o tome?
Mutno je klimnula.
"Promena" je učinila "čoveka okrutnim", rekao je Manzeli. A "Sad" oni
više "nisu" čak ni to. Postali su nešto drugo, a ne ljudi, a ovaj svet
neukorenjenog intelekta izgubio je sve svoje stare snove i ljubavi. Mi želimo
da vaspostavimo ljudskost.
Šila se okrenula od ružne crne mašine. "Zbogom", rekla je.
"Ja ... ovaj..." Ginevald je gledao u pod. "Javi se, hoćeš li?" Obavesti nas
gde si da bismo, ako se Pit vrati...
Osmeh joj je bio dalek kao smrt. On se nikad neće vratiti. Pa, zbogom, sad.
Prošla je kroz vrata i uputila se hodnikom. Blizu stepeništa nalazila su se
vrata toaleta. Nisu bila označena 'Muškarci' ili 'Žene' - čak je i zapadni svet
prevazišao takvu lažnu krepost - pa je ušla unutra i pogledala se u ogledalo.
Lice koje je gledalo u nju bilo je šuplje, a kosa je padala do ramena, mlitava i